Капетаново језеро   

            Највећи хидрографски објект на Лукавици је Капетаново језеро. Налази се на 1.678 m апсолутне висине, а географске координате су му 42°48'50'' СГШ и 19°14'25'' ИГД. До језера се може доћи из долине Мораче и Мртвице, преко села Лијешња и Вељег Дубоког, катуна Милин дола и Требијеша. Од асфалтног пута у долини Мораче до Капетановог језера може се стићи за 5 сати хода.

Слика Капетановог језера

Топографска карта Капетановог језера

            Други прилаз је из правца Никшића и рудника боксита на Кутском брду. Лошим путем и стазом кроз Дуги до и Баре Бојовића, са Кутског брда на језеро се може стићи после 3 сата хода. Трећи прилаз је из правца NW. Са пута Никшић-Шавник одваја се стаза за Крново поље и води кроз Штирни до и Међужурим до Мале Пиперске Лукавице. Растојање од 15 km може се прећи за 4-5 сати хода. Тешка приступачност језера један је од узрока његове недовољне проучености. Први пут оно је привукло пажњу стручњака када је рађен елаборат о хидро-енергетском искоришћавању вода Таре и Мораче. Тада је на периодској језерској отоци вршено извесно осматрање водостаја и протицаја, али објављених података нема.

Капетаново језеро има неправилан облик. Састоји се из пространијег и дубљег дела кружног облика на  NW и ужег, плитководног и издуженог дела на SE. Дужина језера је 480 m. Максимална ширина 330 m, а просечна 192 m. Дужина обалске линије за време ниских летњих водостаја је 1.420 m. У пролеће, када је ниво језерске воде висок, дужина обалске линије повећава се на 1.600 до 1.800 m. Релативно мало повећање дужине обалске линије, а тиме дужине и ширине језера, условљено је великим нагибом приобалног појаса, те нема већег разливања воде по хоризонтали. Обалска линија је доста разуђена и различитог изгледа и геолошког састава на појединим деловима. На крајњем северном делу је стрм стеновити одсек висок неколико десетина метара. На њега се, у правцу истока, наставља сипар широк 200 m. Он се не завршава на обали, већ се спушта до језерског дна и ремети његову конфигурацију. Даље према југу, приобални појас је низак и изграђен од дурмиторсог флиша. Непосредно уз обалску линију на више места се запажају моренски блокови.  Јужни и SW приобални појас нижи је од N и NE. Партије дурмиторског флиша, представљене глинцима и пешчарима, су под травнатом вегетацијом те нема изразите ерозије. Најнижи део обода језерског басена просечен је 5 до 20 m дубоком долином периодске отоке, а у правцу запада обод басена је виши. На дужини од 100 m представљен је плавином повремене језерске притоке. Она се јавља после јачих киша и наглог отапања снега.

Због знатног пространства и великих дубина, мерење на Капетановом језеру било је тешко. Због тога смо извршили велику генерализацију изобатске карте, уносећи само изобате од 10 m. Максимална дубина језера је 37 m. Зона највећих дубина налази се у NE делу басена, 30-150 m даље од обале. NE део басена је најдубљи због тога што се налази у подножју одсека где се рушио ледник који је долазио из циркова развијених између Јаблановца и Брника. За разлику од NE дела који је дубок, SE је плитководан. На читавом суженом делу језера дубине износе 0,5 до 2 m. Због мале дубине приобални појас овог дела језера је под хидрофилном вегетацијом. Овом делу језера сличан је крајњи западни део. Дубина воде у њему, 20-30 m од обале, не прелази 2-3 m. Из положаја изобата види се да језерски басен има облик цирка асиметричних страна, како у правцу E-W, тако и у правцу N-S. Угао нагиба страна језерског басена износи 5° у SE делу, односно, 50° у NE делу.

За разлику од максималне, просечна дубина Капетановог језера је 12,9 m. Велике дубине језера указују на његово богатство водом. За време ниских летњих водостаја, када површина језера износи 92.180 m², запремина му је већа од 1 милиона m³. Највећа количина воде налази се између изобата од 0 и 10 m (635.350 m³), а најмања испод изобате од 30 m (74.350 m³). Однос површине и запремине језерске воде, израчунат по приложеном плану језера, дат је у таб. 41.

Таб. 41. - Површина и запремина воде испод и између изобата

Већ смо истакли да је глацијација на подручју Лукавице била интензивна. Већи број циркона, и Лукавица, као простран валов, најизразитији су облици глацијалног рељефа. Воде Капетановог језера акумулиране су у једном од највећих циркона. Његово дно лежи на 1.640 m апсолутне висине, док се стеновите стране обода дижу готово вертикално до 1.700-1.800 m. Цирк Капетановог језера лежи на релативно малој надморској висини, те је по томе сличан цирку Трновачког језера. Главна маса леда није се формирала на месту данашњег језера. Највећа количина леда долазила је из два суседна цирка. Један се налази између Брника и Јаблановца, а други у највишем делу Радојеве продоли. Из поменутих циркова са SE  и NW у цирк Капетановог језера, преко одсека од 100-150 m, рушиле су се велике количине леда и ту поново формирале као јединствена ледена маса. На постојање ледника и њихово рушење ка SE и NW делу данашњег језерског басена, најбоље указују моренски блокови у приобалном појасу и глацијалном ерозијом преиздубљени део басена, на месту где се јављају највеће дубине језера. По овоме басен Капетановог језера сличан је басену Малог Црног језера на Дурмитору. Басени свих језера настали су на местима где се са већих висина рушила велика количина леда, вршила знатну ерозију и створила дубоке басене. На основу садашњег изгледа басена можемо закључити да дебљина леда у цирку Капетановог језера није била велика, јер је он у правцу југа широко отворен. Преко ниске пречаге ледник се кретао ка Требијешу у правцу југа и Лукавици у правцу запада. Бифуркација ледника била је могућа, јер је терен готово подједнако нагнут на једну и другу страну. Ниска коса и данас представља развође сливова Мртвице и система повремених понорница у Лукавици.

Водни биланс Капетановог језера је доста сложен. Језеро се храни водом падавина, периодске притоке и сублакустријских извора. С обзиром да висина падавина у Лукавици износи око 2.000-2.500 mm, језеро прими годишње 184.000 до 230.000 m³ воде од кише и снега излучених на акваторију. Вероватно да исто велика количина воде притиче са непосредног слива. Језерска притока активна је у пролеће, када се отапа снег и излучују обилне кише. Настаје на дну увале зване Радојева продо и тече ка SW. Пред ушћем у језеро добија притоку са десне стране. Количину воде коју доноси у језеро, тешко је проценити, јер се не врше мерења. Са водом притоке у језеро доспева велика количина еродираног материјала, који се таложи на ушћу. Количина воде коју дају сублакустријски извори, такође је непозната. На постојање ових извора указује ниска температура језерске воде и контакт кречњака и вододрживик стена на подручју језера.

Капетаново језеро губи воду периодском отоком, понирањем и испаравањем. Отока се јавља при високим пролећним водостајима. Истиче из јужног, плитководног дела језера и после тока од 2 km, нестаје у издухама свога корита. Када ниво језера опадне до висине дна корита отоке, она пресуши. Међутим, у њеном кориту, 80 до 100 m даље од језера, јављају се јачи извори. Они настају од воде која се губи у невидљивим понорима на дну језера. Извори не пресушују током лета, што значи да су понори на већој дубини од нивоа језерске воде при ниским летњим водостајима. О протицају и времену одржавања језерске отоке и издашности извора у њеној долини нема података. Непознавање апсолутних вредности компонената водног биланса Капетановог језера, сметња је упознавања физичких и хемијских одлика језерске воде.

Водостање језера је одређено односом између притицања и губљења воде. Максимални водостаји су у пролеће, а минимални средином лета. Висина апсолутно максималних водостаја одређена је висином дна корита отоке. Средња годишња амплитуда водостаја је 70 до 100 сm. Мала амплитуда указује на уједначен водни биланс језера.

Од физичких особина језерске воде треба истаћи њену релативно ниску температуру током целе године. То је последица, како велике надморске висине, тако и велике масе воде, која се споро загрева. Поред тога, за термички режим језерске воде од великог су значаја сублакустријски извори који доносе језеру хладну воду и она испуњава дубље делове басена. Велика количина снега и његово дуго одржавање, такође, утичу на температуру језерске воде. За време лета на језеру се успоставља нормална термичка стратификација воде, али она није подједнако изражена у свим деловима басена. Површински слој воде у плитком делу језера за време лета загреје се до 15°C. У исто време, над најдубљим делом језера, површински слој воде има температуру од 12-13°С. Од површине ка дну температура воде најпре брзо опада, а затим се не мења до дна. У најдубљим деловима басена температура воде је 4 до 6°С.

Боја воде Капетановог језера је тамнозелена. То је условљено великом дубином. Максимална провидност је 9 m. Језерско дно се запажа до дубине од 2 m, а на делу под одсеком на NE дно се види и на дубинама од 3 до 4 m. Реакција језерске воде је благо алкална, јер је рН = 7,6, а количина сувог остатка 98 mg/l. Он потиче од биљака и наноса повремене притоке и сливања воде после кише са непосредног слива. По осталим супстанцама које се срећу у води, Капетаново језеро је слично неким језерима Дурмитора.

Око Капетановог језера има више од 30 сточарских колиба, те је оно главно појило стоке у Лукавици.