Шишко Мало језеро

Мало Шишко језеро налази се 1 km јужније од Великог Шишког језера. Поред језера пролази неколико стаза из правца катуна под Шишком планином, те је до језера лако доћи. Околина језера је под пашњачком вегетацијом, те је терен прегледан и језеро се види са велике даљине. Географске координате су му 19°40'30" ИГД и 42°53'20" СГШ, а надморска висина 1.780 m. Више је 120 m од Великог Шишког језера.

Слика Малог Шишког језера

Топографска карта Малог Шишког језера

Мало језеро има облик трапеза издуженог од SW на NE. За време ниских летњих водостаја (23. јула 1971. године) дугачко је било 105, а широко 65 m. Обала му је дугачка 275 m, а максимална дубина достиже 1,7 m. По траговима у приобалном појасу закључили смо да су димензије језера веће при високим пролећним и јесењим водостајима. Дужина језера повећава се на преко 200 m, а ширина достиже 110 m. Максимална дубина повећава се тада на 3,2 m. За време ниских водостаја на више места изнад површине воде избија вегетација, које све интензивније настањује језеро, те оно постаје све плиће и представља прелазну форму ка мочвари, каква је Шеварина локва недалеко од Релине.

О Малом Шишком језеру нема готово никаквих података у литератури. Својом величином није могло да привуче пажњу истраживача, иако је интересантно као хидрографски објекат који брзо нестаје. У погледу генезе слично је осталим језерима највишег дела Бјеласице. Лежи у преиздубљеном делу цирка у којем се формирао ледник који се кретао према Великом језеру. Цирк је веома простран, али је само мали део под водом. Површина језера током лета износи 6.200 m², а за време високих водостаја повећава се на 8.500 m². По томе је једно од најмањих језера које смо обухватили нашим проучавањима. Површина језерског слива је мала, јер цирк, иако доста простран, само једним  делом гравитира ка језеру. Цирк је развијен под Јововом главом и отворен је на NE. Са NW страна заграђен је моренским бедемом лучног облика, који се диже непосредно уз обалску линију. Релативна висина му је 2-6 m. У најнижем делу бедема запажа се долиница некадашње површинске језерске отоке. Данас језерски ниво ни при највишим водостајима не достиже висину дна корита некадашње отоке. Ово је последица све мањег притицања воде у језеро. При високим водостајима повећава се хидростатички притисак на моренски бедем, те се може претпоставити да се део воде губи лаганим процеђивањем.

Околина језера изграђена је од лапоровитих шкриљаца њиховом ерозијом у језеро доспева извесна количина трошног материјала. Он даје језерској води тонове жућкасте боје, а таложећи се на дно смањује запремину басена и омогућује интензивнији раст вегетације. Језерско дно се запажа до дубине од 0,7 m, а највећа провидност мерена Секијевом плочом је 1,2 m. Језерска вода се лако замути при уласку у језеро, јер је слој муља знатне дебљине.

Због мале дубине и запремине језерска вода се лети загреје преко 20°С. За време нашег боравка на терену (23. јула 1971) у 15 часова, температура површинског слоја воде износила је 17,2°С, а на дну 14,2°С. Током зиме језеро је под ледом и снегом, те се не запажа.

По хемијским особинама вода Малог језера слична је води Великог језера. Привредни значај језера је у томе што представља појило за стоку која се лети напаса у околини.