Рикавачко језеро

             На делу Проклетија који припада Црној Гори, величином се истиче и Рикавачко језеро. Налази се на месту где се завршавају падине планине Жијово и почињу Проклетије. Југозападно од језера је део Црне Горе познат под називом Кучи, или Кучка крајина. Географске координате језера су 19°36'25'' ИГД и 42°34'15'' СГШ, а надморска висина 1.311 m. Од границе према Албанији удаљено је 1 km. Због пограничног положаја и тешке приступачности до сада није било предмет посебних проучавања. Извесне податке о језеру срећемо у раду Ђ. Дрецуна Пастрмка из Рикавичког језера (35). После пресецања пута уз изворишни део Таре (Веруша) Рикавачко језеро је постало приступачније. Међутим, у већем делу године пут је проходан само за теренска возила, те се до језера мора путовати пешице. На језеро се може доћи из правца Титограда и Колашина, преко Лијеве ријеке, односно, Матешева. У изворишном делу Таре, код села Веруше, скреће се на исток и преко катуна Мокро стиже на Широкар. Са Широкара до Рикавачког језера може се стићи за 30 минута хода. Како је Широкар висок 1.800 m, до језера води веома стрма стаза.

Слика Рикавачког језера

Топографска карта Рикавачког језера

Слично осталим планинским језерима Црне Горе и Рикавачко језеро је ледничког порекла. Поред глацијације за постанак басена значајни су и тектонски покрети. Они су главни узрок спуштања терена на месту данашњег језера. На некадашње тектонске покрете указује повлатни положај кречњака у односу на старије шкриљце и пешчаре. Простор данашњег језерског басена пре опуштања терена припадао је сливу Скробатуше, односно, Врмошке ријеке, изворишног крака Ључе. Тектонски предиспонирано удубљење, због знатне висине околног простора, током плеистоцена било је захваћено глацијацијом. Готово са свих страна, изузимајући узан простор на NE, басен Рикавачког језера окружен је високим падинама Проклетија, Коштице и Широкара. У њиховим највишим деловима налази се већи број циркова. Ледници који су се у њима формирали, спуштали су се ка басену данашњег језера и ту спајали у један пространији и моћнији ледник. Највећа количина леда долазила је из циркова развијених између Коштице и Прасице. Висина највишег дела овог простора износи 2.000 m, што указује на веома повољне услове за образовање ледника, јер је снежна граница у плеистоцену била знатно ниже. Мања количина леда долазила је из циркова између врхова Вила (2.093 m), Кукура и Шкала. Ледник који се формирао NW од језера, на простору између Бигеза, Каримана и Широкара, због постојеће конфигурације терена, кретао се према Веруши на NW и Рикавцу на SЕ. За време интензивније фазе глацијације ледници Широкара, Прасице, Виле, Кукуре и Коштице чинили су јединствену целину са осталим ледницима Кучке површи. Она је тада представљала једну од најпространијих ледничких површина у нашој земљи. Због великог притиска, ледена маса у басену Рикавца није била непомична. Како је обод басена најнижи у правцу NЕ, ту се „преливала“ највећа количина леда. Пречага између Краљевачке стране на NW и Шкале на SЕ, која се данас у односу на ниво језера диже 139 m, није представљала већу сметњу кретању ледника, јер је он био виши од ње. Крећући се даље ка NЕ ледник се спуштао у долину Скробатуше и преиначио је у валов. Одавде је почињао плавско-гусињски ледник, дугачак 35 km и моћан 200 m.

Анализом топографске карте и осматрањима на терену дошли смо до закључка да је тектонски предиспониран басен Рикавачког језера за време плеистоцена представљао својеврстан суподински цирк. Он се налазио испод снежне границе, али је захваљујући оближњим цирковима, који су изнад снежне границе, имао већу количину леда од сваког од њих појединачно. На овакво схватање упућује мала количина моренског материјала карактеристична за циркове уопште. Да се ради о терминалном басену, како то на први поглед може изгледати, моренског материјала морало би бити знатно више. Уз то, ледници се не пружају даље од терминалних басена, већ се ту завршавају. Ледник из цирка Рикавац претварао се у долински и завршавао код Плава.[1]

Већ смо истакли да је Рикавачко језеро, после Плавског, највеће на Проклетијама. По пространству и запремини спада у групу највећих планинских језера Црне Горе. Дугачко је 525 m, максимална ширина му је 235 m, а просечна 226 m. Дужина обалске линије, при ниском летњем водостају, износи 1.640 m. Обалска линија је у источном делу стрма и стеновита, са много обурваних блокова. Они потичу са падина Кукуре и Виле. Јужни и SW део приобалног појаса је низак и замочварен. На њему је хоризонтално померање обалске линије при промени водостаја најизразитије. Западни приобални појас представљен је плавинским материјалом, који доносе периодске притоке. При јачим кишама и отапању снега, оне имају карактер бујица, те засипају језеро вученим наносом, због чега се мења положај обалске линије, засипају постојећи, а формирају нови заливи. Изузимајући краће секторе на западу и истоку, сав остали део приобалног појаса је под хидрофилном вегетацијом. Њеном развоју погодују муљевито дно и високе температуре воде приобалног плитководног дела језера.

Максимална дубина Рикавачког језера је 13,9 m, а просечна 6,8. Зона дубина преко 12 m налази се у средишњем делу језера и захвата више од 20 посто целокупне површине басена. Нагиби страна басена највећи су у источном делу језера, испод стрме кречњачке стране Кукуре. На појединим местима достижу 35°, али су у осталом делу језера 5 до 15°.

Површина језера у току лета је 117.755 m², а запремина 803.730 m³.

Таб. 33. - Површина и запремина воде испод и између изобата

                Колебање језерског нивоа током године веће је од 3 m, што значи да се димензије језера знатно мењају. Максимални водостаји су у пролеће када језеру притиче велика количина воде. Пропусна моћ понора је мала, те долази до повишења нивоа. Највише воде језеру доносе периодске притоке и падавине, а јављају се сублакустријски извори. Они су условљени контактом кречњака и вододрживих шкриљаца и пешчара. Језеро губи воду испаравањем и понирањем. Испаравање је доста велико, јер је језеро лети топло. Уз то, испаравање је повећано вегетацијом. Понор се налази крај SW обале. За време наших проучавања, у августу 1973. године, у њему се губило 3 до 5 l/sec воде. По Ђ. Дрецуну (35) вода која се губи у понору појављује се с друге стране планине Виле на врелу Клименачки слап и улива се у Цијевну. Бојење воде није вршено, те наведено мишљење остаје само претпоставка.

        Боја језерске воде је зелена. После јачих киша и наглог отапања снега, када бујице донесу велику количину наноса, језерска вода се на знатној површини замути. Овакво стање карактеристично је за пролеће. У току лета, посматрана у танком слоју, језерска вода је бистра, без боје, укуса и мириса. У приобалном појасу до дубине од 2-4 m, дно се запажа у свим деловима језера. Са повећањем дубине језерска вода постаје тамнија, али је провидност при сунчаном времену велика (8,5 m). Велика провидност и високе температуре погодују развоју биљног света. Температура воде достиже 20°С и погодна је за купање. Даље од обале је знатно нижа, а нарочито на местима где избијају сублакустријски извори.

Хемијски вода Рикавачког језера је изванредно чиста. Реакција је алкална, а количина сувог остатка 80 mg/l. Укупна и карбонатна тврдоћа воде су мале, те је она мека - лака. Око језера су катуни, те оно служи као појило за стоку. Далеко је од путева па није доступно туристима.

[1] По оваквој еволуцији и положају цирк Рикавачког језера сличан је цирку Трновачког језера. Као такве можемо их издвојити у посебну групу суподинских циркова. Њихова основна карактеристика је да су испод снежне границе, а одликују се великом количином леда, који долази из већег броја виших циркова. Суподинском цирку одговарао би суподински ледник, различит од класичног суподинског ледника по томе што се не завршава и отапа у подножју планине, већ и пространом удубљењу испод виших циркова. За време фаза интензивније глацијације ледник из оваквог цирка, преко нижих страна обода, креће на нижем терену и претвара се у долински. За време интерстадијала, због мањег притицања леда из виших циркова, ледник у суподинском цирку постаје пасиван. Интензивније се отпада и ишчезава пре ледника у вишим цирковима одакле се хранио.