Сушичко језеро

Сушичко језеро је једино периодско језеро на Дурмитору. Од бројних локви разликује се већом површином, дубином воде и одсуством вегетације у време високих водостаја. Налази се  у проширеном делу долине Сушице на 1.140 m надморске висине. Географске координате су му 19°15' ИГД и 43°11' СГШ. До језера се може доћи из Жабљака колским путем за Трсу. Од овог пута одваја се стаза за Шкрчка језера, а затим преко Долова и Скакала стиже до језера. На језеро се може доћи и преко села  Бостаче и Малог и Великог штулца. Из села Мала Црна Гора до језера долази се стазом поред Оштре главице, а из Трсе преко селе Недајна.

Слика Сушичког  језера

Топографска карта Сушичког  језера

Иако пресушује биће снимљено дно - планирано за 7528, годину.

О кањонској долини Сушице написано је више радова, али Сушичко језеро није било посебан предмет проучавања, углавном због кратког задржавања воде. Већина испитивача боравила је на терену лети, када језеро није постојало.

По З. Бешићу (40, 165) кањон Сушице представља „најизразитији карстни облик у подручју Пивске планине, а и целога Дурмитора“. Почиње цирком Шкрке и пружа се у правцу севера до Таре. Низводно од Шкрчких језера су Долови, а затим Скакала, где почиње површински ток Сушице за време пролећних киша и отапања снега. У већем делу године Сушица тече само неколико стотина метара низводно од врела и губи се у моренском материјалу и блоковима којима је затрпано њено корито. 3. Бешић (40, 168) сматра да је Сушица најпре била нормална речна долина. У првој фази еволуције доминирала је флувијална, а у другој крашка ерозија, те је вода спуштена у подземље. Такву ситуацију затекла је плеистоцена глацијација. После повлачења ледника, у фазама влажније климе, Сушица је имала више воде него данас. Дуже се одржавала као површински ток и условила постојање Сушичног језера као сталног проточног објекта. Развојем крашког процеса, кањон Сушице и Дурмитор у целини, постали су сиромашнији водом. Сушичко језеро постаје периодско. То је последица отварања понора на његовом дну, али и снижавања моравског бедема којим је језерски басен заграђен са северне стране.

Сушичко језеро лежи у преиздубљеном и проширеном делу дна кањонске долине - валова Сушице. Поред глацијалне ерозије, за постанак језера значајна је и акумулација моренског материјала. На то је указао Б. Ж. Милојевић, истичући да се у кањону Сушице морене јављају на висинама од 1.000 m, 1.140 m и 1.500 m (18, 42). Ледник који се кретао валовом Сушице био је дугачак 10 km и спуштао се ниже од данашњег басена Сушичког језера. За време најинтензивније фазе глацијације донирао је до висине ад 1.000 m и ту наталожио морене. За време слабије глацијације повукао се до висине од 1.140 m. Ту је наталожио моћне наслаге чеоних и бочних морена и преградио најнижи део валова, условљавајући ујезеравање воде. По таквом начину постанка Сушичко језеро припада групи језера у терминалним басенима. У време отапања ледника језеро је постојало као сталан објекат. Висина ујезерене воде зависила је од висине горње површине моренских наслага. Међутим, како је ерозија у слабо везаном моренском материјалу брзо напредовала, језеро је добило отоку, те је вода несметано отицала. Истовремено, због развоја крашког процеса, нарочито интензивног при ниским температурама воде, отворени су понори на дну валова и вода се почела губити у њима. На тај начин Сушичко језеро је постало оно што је данас, периодски, или боље речено, повремени хидрографски објекат.

Сушично језеро је постојало у лето 1929. и 1935. године, док је 1949. било пресушило (18, 42). Почетком августа 1971. године, такође, није постојало, али је на аерофотоснимку којим смо располагали веома пространо. При максималним водостајима језеро има облик елипсе издужене од S на N. Дугачко је 350 до 450 m, а максимална ширина му је 200 m. Дубина воде је 4 до 5 m. У појединим вртачама дубина му је и већа. Површина језера износи 70.000 до 80.000 м², а запремина воде око 220.000 m³. По димензијама за време високих вода Сушичко језеро је једно од већих на Дурмитору.

Језерско дно је заравњено и засуто муљем и трошним материјалом који потиче од флиша. После повлачења воде дно покрива бујна вегетација, која се коси. На сувом дну запажа се више плитких меандарских корита. Она су активна само при пролећном надоласку воде. На језерском дну нема стабала дрвета. Шумски покривач јавља се на странама басена, изнад линије максималних пролећних вода.

Сушичко језеро се храни водом Сушице, а она настаје од врела на одсеку Скакала. Тече површински само за време влажних пролећних месеци. „У горњем делу долине, до басена Сушичког језера, она се у лето 1949. године састојала из три подземна и два површинска тока. У врху долине - тамо где се јавља први пут - 15. јула 1947. год у 16 часова температура речне воде била је 8°С. Од поменутог језера до ушћа у Тару Сушица се средином лета исте године састојала од четири површинска и три подземна тока. За време киша и топљења снега, међутим, она тече површински целом дужином“ (18, 40-41). Шестог августа 1971. године врела на Скакалима давала су 10 l/sec воде, па је Сушица на три места текла површински. Вода није доспевала до Сушичког језера, нити се појављивала у кориту у његовој близини. Два km низводно од језерског басена, јављају се врела, али се по положају може закључити да се на њима не јавља вода Сушице, већ да она дренирају део Дурмитора на којем лежи село Мала Црна Гора. Вода врела губи се у кориту Сушице, тече подземно и појављује пред ушћем у Тару.

Поред тога што добија воду из највиших делова Дурмитора, која протиче Сушицом, језеро се храни и падавинама, али својим хидролошким одликама указује да се налази у прелазној хидрографској краткој зони, која се храни водом падавина које се процеђују са површине, али и издизањем нивоа подземних вода из зоне којом она стално тече. На ову појаву, а на примеру Сушичког језера, указао је З. Бешић. „Ујезеравање воде не изазива само јачи доток воде од Скакала, него и нагло подизање карсне воде из његове унутрашњости, а њено спуштање, које је такође нагло, брзо га просуши“ (40, 137). Губљење воде је брзо, јер при пролећном налету Сушица еродира материјал којим су засути понори, проширује их и продубљује своје корито низводно од језера, те вода несметано отиче. Током лета басен је без воде. У јесен и зиму јави се извесна количина воде, али се језеро затрпано снегом, не запажа.

По причању чобана који крај језера напасају своја стада, ујезерена вода задржава се све краће. То потврђује чињеницу о све развијенијем крашком процесу и отварању нових понора. Због оваквих хидролошкик карактеристика, Сушичко језеро нема већи привредни значај. Трава на његовом дну се коси, а због неприступачности терена листопадна и четинарска шума у његоввом сливу недовољно се експлоатише.