Стабањско Велико језеро

                     Стабањска језера (Велике и Мало), добила су назив по селу званом Стабна, од којег су удаљена 4,5 km. Налазе се у западном делу Црне Горе. Припадају планинској маси Биоча, који чини источни део Волујака. Велико Стабањско језеро лежи на 1.319 m надморске висине, а Мало на 1.194 m надморске висине. Географске координате Великог језера су 18°43'35" ИГД и 43°11'4'' СГШ, а Малог 18°43'40'' ИГД и 43°11'10'' СГШ. Најлакши прилаз језерима је из правца Плужина, стазом уз Врбницу и Стабањски поток. Растојање од Плужина до Стабањских језера је 11,5 km и може се прећи за 3 сата хода. На језера се може доћи и из изворишног дела Сутјеске, односно, са Тјентишта, али је због великих успона и падова прилаз веома напоран.

Слика Великог Стабањског језера

Топографска карта Великог Стабањског језера

Велико Стабањско језеро је дугачко 305 m. Максимална ширина му је 190 m, а просечна 138 m. Дужина обалске линије, за време ниских летњих водостаја, износи 805 m. Обала је слабо разуђена, а представљена је обурваним стеновитим блоковима и плавинама периодских потока који се уливају у NE и SW део језера. Приобални појас диже се стрмо над језером на NE и SW, док је ка SW и Е језеро шире отворено.

Максимална дубина Великог језера је 9,7 m. Зона највећих дубина налази се 40 m даље од средишњег дела SW обале. Просечна дубина језера је 5,4 m. Блажи нагиби страна језерског басена су у SE и NW, него у NE и SW делу. На местима плавина дубине се нагло повећавају. Плавински материјал на SE страни је од кречњака, а на NW страни од кречњака, лапораца и пешчара.

Површина Великог језера, за време наших истраживања средином августа 1971. године, износила је 42.270 m². По томе одговара Рибљем језеру на Дурмитору. Количина воде акумулирана у његовом басену је 228.295 m³ (таб. 38), што је готово три пута више него у Рибљем језеру. Овакав однос површине и запремине ова два језера условљен је већом дубином Великог Стабањског језера.

Таб. 38. - Површина и запремина воде испод и између изобата

Стабањска језера су глацијална. Поред глацијације за постанак и еволуцију њихових басена од значаја су тектонски покрети и крашки процес. Језера се налазе у крају где је плеистоцена глацијација оставила бројне трагове свога постојања. Највише података о глацијацији простора између Сутјеске и Пиве дали су Ј. Цвијић (9) и Б. Ж. Милојевић (13), који са неколико реченица описује и Стабањска језера. „Велико језеро је дуго у динарском правцу око 200 а широко до 100 m; ниво му је на висини од 1.349 m. Басен његов је у кречњаку, а дно је покривено муљем. Језеро храни поточић који долази са североистока. На југоисточној страни језерски басен је заграђен кречњачком пречагом, високом 1.359 m у којој је седло. По њему има глечерских облутака од кречњака и сивог пешчара... Ниже је басен Малог Језера, које је дугачко у динарском правцу 150, а широко 50 m, ниво му је на висини од 1.223 m. Дно је при крају од беличастог муља, а у дубини под травом. На југозападној страни басена, у висини од 1.243 m, има глечерскик облутака“ (13, 291).

На простору изворишних кракова Дубоког потока, Стабањског потока и Суводола (слив Пиве) и Сушичког потока (слив Сутјеске), Б. Ж. Милојевић је утврдио постојање три ледника. Ту су трновачки, суводолски и стабањски. Област храњења ових циркова била је веома пространа и састојала се из већег броја циркова. Од циркова, отворених ·ка западу, истичу се већ поменути Урдени долови, Језерска вала, Рупине и цирк Трновачког језера. На истоку су отворени циркови Горњег дола, Витлова и Великог Биоча. На југу је отворен цирк Смрековац. Из њега је полазио стабањски ледник, са којим се спајао ледник Биочке греде. Ерозивним радом ледника преплеистоцена долина преиначена је у валов, којим данас тече Стабањски поток.

Смрековац је цирк на високом развођу између Сутјеске и Пиве. „Са северозапада, овом смрековачком главном краку притицао је споредни власуљски крак. На југозападу се глечер стропоштавао преко одсека и даље кретао долином Стабањског дола, који је изворишни крак Врбнице, притоке Пивине. Сливу Смрековачког глечера, за време своје највеће фазе, припадала су и два глечера, која су била развијена у низовима вртача, на страни Биочких греда“ (13, 288).

Цирк Смрековац састоји се из низа вртача, чија дна леже на висини од 2.030 m. По вртачама се запажају моренски бедеми, мутониране стене и углачани блокови. Сличне одлике има и цирк Власуље, који је према Смрековачком заграђен пречагом високом 2.035 m. У цирковима на страни Биочких греда, које се налазе северно од Стабањских језера, такође су постојали ледници. Они су се развили у некадашњим вртачама и мањим увалама. На постојање ледника указује велика надморска висина (2.278 m) и моренски материјал. Ледници из циркова Биочких греда спуштали су се ка Стабањским језерима преко Ђоковог дола и долине Земунице. Носили су извесну количину моренског материјала. Најниже морене у долини Стабањског потока по Б. Ж. Милојевићу (13, 292), леже на висини од 850 m. Друга зона морена јавља се на висини од 1.350 m, тј. око Великог језера. Релативно мала надморска висина морена одређена је  иницијалним рељефом и знатном дужином ледника. „Место да су сталожене на површи Пољу, високој преко 1.600 m, средње морене главног крака Стабањског (Смрековачког) глечера пале су преко одсека на дно дубоке долине, усечене у ову површ“ (13, 292). Ова чињеница од великог је значаја за постанак басена Стабањских језера. Стропоштавање Смрековачког ледника са висине око 300 m и „притицање“ ледничне масе са Власуље и Биочке греде, условило је интензивну ерозију изворишног дела долине Стабањског потока. Због различитог положаја и отпорности слојева дошла је до изражаја селективна ерозија. У преиздубљеним деловима валова, после отапања ледника, дошло је до акумулације воде и образовања језера. Како је највећи део терена изграђен од кречњака то је преплеистоцени и холоцени развој крашког процеса од великог значаја за еволуцију долине и језера оних басена у њој. Стрми стеновити одсеци, велика вертикална рашчлањеност рељефа, површ са дубоко усеченом долином, кречњачка бреча, контакти шкриљаца и кречњака, указују на веома живу тектонску активност овог дела Црне Горе. Тектонским покретима створени иницијални облици рељефа од значаја су за постанак долине Стабањског потока, која је у плеистоцену претворена у валов, на чијем дну данас леже језера.

Са SE стране (у правцу Малог језера) басен Великог језера заграђен је пречагом релативне висине 8,6 m. Она је изграђена од кречњака, али се запажају и моренски блокови. Ширина пречаге у основи је 120 m, а на врху 3-5 m. Средњи део пречаге има изглед седла, усеченог 3-4 m. За време изузетно високих водостаја преко седла се прелива део језерске воде. На низводној страни пречаге, 15 m ниже од њеног врха, постоји извор који представља „главу“ Стабањског потока. Изворска вода после површинског тока од 30 m нестаје у сипарском и моренском материјалу. Око 150 m низводније налази се Мало Стабањско језеро. Источна страна његовог обода је најнижа. У њој је усечено речно корито засуто кречњачким блоковима. Дно корита током лета више је од нивоа језера 16-18 m. Међутим, како је колебање нивоа Малог језера веома изразито, поменутим коритом отиче вода за време изразито високих водостаја. Мало језеро је тада прави „извор“ Стабањског потока.

Због удаљености од саобраћајница и насеља Стабањска језера су све до наших дана остала мало позната. На њима се не врше никаква осматрања хидролошких и климатских  елемената и појава. Због тога је немогуће извести прецизне закључке о водостању, водном билансу, термичком режиму и другим одликама.

Оба језера хране се водом падавина које се излучују на акваторију и сливају са малих површина непосредних сливова. Велико језеро има две повремене притоке. Једна притиче са запада, а друга са истока. Количину воде коју доносе немогуће је утврдити без вишегодишњих осматрања. Највећа количина воде притиче у пролеће у време киша и отапања снега. Тада се ка језеру дренира простран крашки терен Биочке греде, Смрековца и Власуље, па је ниво Великог језера виши него током лета за 4-5m. Када достигне висину седла (при изразито високим водостајима) језерска вода отиче површински ка Малом језеру. Део језерске воде губи се и подземним процеђивањем. Најбоља потврда тога је извор на низводној страни пречаге. Средином августа 1971. године он је давао 5 l/sec всде. При температури ваздуха од 18,5°С, температура изворске воде износила је 14,3°С. При вишим нивоима језерске воде повећава се хидростатички притисак на пречагу, те се повећава издашност извора, а појављују се и нови на већој висини. Овакав начин храњења језера и губљења воде, уз стрме стране приобалног појаса, условљава велике амплитуде водостаја. Оне су још изразитије код Малог језера. При високим водостајима сва вода која се површински и подземно губи из Великог језера, слива се у Мало језеро. Њему тада притиче и вода из сопственог слива и падавина. Према траговима у приобалном појасу, закључили смо да апсолутна амплитуда колебања нивоа Малог језера достиже 18-19 m. Највиши ниво језерске воде одређен је висином дна корита на источном ободу басена. Иако у току лета мало и плитководно, изузетно влажних година, односно, пролећних месеци, Мало Стабањско језеро постаје 2-3 пута веће, 4-5 пута дубље и 3-5 пута богатије водом.

Термички режим воде Стабањских језера је непознат, јер нема података дужих осматрања. За време нашег теренског проучавања (11. августа 1971. године), при температури ваздуха од 11°С, температура површинског слоја воде Малог језера износила је 14,2°С. У поподневним часовима, при температури ваздуха од 18°С, температура воде је износила 19,6°С. На дубини од 1 m температура се снижавала на 16, 1°С, а на дну је износила 13,4 °С. Висока температура воде настаје услед мале запремине језерске воде и њене слабе покретљивости. У току зиме Мало Стабањско језеро се више и пре расхлади од Великог, те га лед раније прекрије. Средином августа 1971. године вода Великог језера била је нешто хладнија од воде Малог језера. То је условљено већом запремином и дубином језера. Приликом узимања воде за хемијску анализу, при температури ваздуха од 20,1°С, температура површинског слоја воде износила је 18,5°С. У плитководном приобалном појасу вода је била нешто топлија. Температура воде у централном делу језера, на дубини од 1 m, износила је 16,1°С, на 4 m 13,3°С и на дну 9,8°С. Релативно висока температура воде Великог Стабањског језера може се објаснити дужим периодом топлог времена без падавина, високим температурама ваздуха и пресушивањем притока, које доносе хладнију воду од језерске.

Боја језерске воде је зеленкаста, са светлијим тоновима у приобалном делу и тамнијим у централном делу. За разлику од Великог језера, Мало има воду жућкастозелене боје. Оваква боја воде потиче од боје муљевитог дна и карактеристична је за летње месеце. У пролеће, када језеро има више воде, боја му је зеленкаста, а вода чистија и провиднија.

Провидност воде Великог језера мерена је Секијевом плочом при сунчаном времену и достиже 8,5 m. По томе оно спада у ред најпровиднијих планинских језера Црне Горе. Највећа провидност је у зони највећих дубина. Мања је у деловима језера са вегетацијом, а већа над стеновитим делом дна. Готово у свим деловима језера, до дубине од 3 m, дно се јасно запажа. Провидност воде Малог језера током лета је 2,1 m. Језерско дно запажа се до дубине од 1,5 m.

Хемијске анализе воде доказују да су воде ових језера веома сличне. Реакција је неутрална, јер је рН = 7,3. Нитрата, нитрита, амонијака, гвожђа, угљендиоксида и мангана нема. Количина сувог остатка у Великом језеру је 115 mg/l, а у Малом 140 mg/l. Ово указује на већу чистоћу воде Великог језера у односу на Мало. Интересантан је повећан садржај сулфата (Велико језеро 17,3 mg/l; Мало језеро 16 mg/l). То је знатно више него у води језера Дурмитора и Бјеласице, али знатно мање него у води језера на Проклетијама. По томе Стабањска језера чине прелазну групу између једних и других. Повећан садржај сулфата потиче из шкриљаца, којих има на неким местима у сливу. Укупна и карбонатна тврдоћа (Велико језеро 5,6-4,0 °dH; Мало језеро 6,7-6,4 °dH) одговара вредностима добијеним анализама воде дурмиторских језера и указује на велику заступљеност кречњака у сливовима. То још више потврђује знатан садржај калцијума (Велико језеро 36,0 mg/l; Мало језеро 50,4 mg/l). Према језерима која леже на шкриљцима и еруптивима, укупна и карбонатна тврдода веће су 2-3 пута.

Привредни значај Стабањских језера је незнатан. Она служе као појила за стоку. Међутим, како је сточарство у овом делу Црне Горе недовољно развијено, а има и других појила, значај језера је утолико мањи. Изградња пута из долине Пиве према језерима, значила би основу њихове валоризације.