Пешића језеро

Пешића језеро је друго по површини на Бјеласици. Налази се у изворишној области Пешића потока, који је познат и под именом Језерштица. Пешића поток представља једну од саставница Бистрице, леве притоке Лима. Долина Пешића потока и његова изворишна област назива се Пешића рупа. Географске координате језера су 19°41'30" ИГД и 42°51'25" СГШ, а надморска висина 1.820 m. До језера се може доћи из долине Лима, шумским путем уз реку Бистрицу, а затим стазом поред села Лубнице уз Јеловицу и Пешића поток. Из долине Равне ријеке, са асфалтног пута Бијело Поље - Мојковац, на Пешића језеро се долази преко села Мајсторовине, катуна пад Турјаком, Мокрог поља, Шишке и Релине. Из долине Таре до језера води стаза долином Мушовића ријеке, поред катуна Врањака и Зекове главе. Прилазни правци су напорни, јер су путеви и стазе лоши, неуређени и необележени.

Слика Пешића језера

Топографска карта  Пешића језера

Пешића језеро лежи у једном од најпространијих циркова на Бјеласици. Он представља изворишни облук Пешића потока. Цирк елипсастог облика налази се између највиших врхова Бјеласице: Црне главе (2.137 m) на NE, Зекове главе (2.116 m) на SW и Белила (2.059 m) на SE. Језерска вода испуњава део цирка који је ближи Зековој глави. Од изворишног облука Биоградске ријеке, у правцу запада, цирк Пешића језера одвојен је планинском косом апсолутне висине 1.965 m. Ширина косе у основи је 400-500 m, а на врху 10 m. Интензивном денудацијом, распадањем и разоравањем стена и регресивном ерозијом Биоградске ријеке, ширина и висина косе се смањују и развође помера ка Пешића језеру. Стране цирка су веома стрме. Угао нагиба местимично прелази 50°. Шумске вегетације нема, док је травната добро заступљена. Она спречава интензивнији развој ерозије и засипање језера. Цирк је отворен у правцу NE. У том смеру кретао се ледник вршећи ерозију стеновите основе и акумулацију моренског материјала. Извесна количина морена и обурваних блокова јавља се поред NE обале језера. Кроз овај материјал језерска отока је усекла своје корито и за време високих водостаја износи из језера знатну количину воде. Стеновити блокови и ситнији моренски материјал су од кречњака сиве и црвенкасте боје и шкриљаца. Од истих стена изграђен је највећи део цирка. Моренског материјала, који потиче из цирка Пешића језера, има у долини Пешића потока на висини од 1.600 m и на његовом ушћу у Јеловицу, на висини од 1.200 m. Ово указује на велику моћност и дужину ледника, који је за време најинтензивније фазе глацијације допирао до Јеловице, 5-7 km даље од цирка из којег је полазио. Овако велики ледник могао је да се формира само у пространом и дубоком цирку смештеном између највиших врхова Бјеласице.

Цирк Пешића језера нема јединствено, пространо и заравњено дно. То је последица селективне ерозије и различитог интензитета глацијације током плеистоцена. На ово указује Б. Ж. Милојевић истичући да је „... поред млађег стања (глацијације) када су глечери били циркусни, постојало и старије, када су глечери били знатно развијенији, и имали и језике, који су се спуштали низ долине... Како је овај цирк врло простран, то је из њега полазио већи глечер, који је и низ долину према SE даље допирао“ (14, 16-17). Поред преиздубљеног и на NE моренама заграђеног цирка у коме се налази језеро, постоји још неколико мањих удубљења. Једно од њих током целе године испуњено је водом и представља плитку локву. Друго се налази поред NW обале језера и за време високих водостаја чини са њим јединствену целину. У току лета површинска веза се прекида, али се мала количина воде одржава током целе године.

Пешића језеро је дугачко 290 m. Максимална ширина му је 165 m, а просечна 129 m. Дужа оса језера поклапа се са правцем  N-S. Дужина обалске линије током лета је 750 dо 800 m, а у пролеће 1.100 до 1.200 m. Западна обала је разуђенија oд источне, а северна од јужне. Разуђеност повећавају стеновити блокови који належу на обалу. Западни копнени приобални појас је под травнатом, а источни под деградираном шумском вегетацијом. Јужна обала је представљена плавином коју гради језерска притока. NE приобални појас је просечен коритом језерске отоке.

Максимална дубина језера је 8,4 m, а просечна 3,2 m. Зона највећих дубина налази се у централном делу језера, ближе источној него западној обали. Нагиби страна басена највећи су на истоку, а најмањи на југу. Јужни део језерског басена је плитак, јер га засипа језерска притока. Овај део језера је под бујном хидрофилном вегетацијом. Површина Пешића језера за време лета је 37.400 m², а запремина 120.928 m³.

Таб. 19. - Површина и запремина воде испод и између изобата

Пешића језеро добија воду од падавина које се излучују на акваторију и сливају са непосредног слива. Знатну количину воде доноси стална језерска притока. За време нашег теренског истраживања (27. јула 1971. год.) њен протицај износио је 15  l/sec. Притока је дугачка 300 m, а настаје од врела у подножју Зекове главе и снежаника, који се због северне експозиције отапају до касног лета. Од врела до језера вода тече вишим делом дна цирка и 30 m пред ушћем рачва се у два рукавца. По димензијама пукотина на врелу, висини падавина и ширини корита, може се закључити да је протицај језерске притоке у пролеће око 100 l/sec. Језеро је тада богато водом и површински отиче. Отока, износи око 150 l/sec воде. У току лета Језерштицом отиче само 5-10 l/sec воде, а изузетно топлих лета она пресуши.

Вода Пешића језера је зеленкастоплаве боје. Светлија је у приобалном, а тамнија у централном делу басена. Максимална провидност је 6,8 m. Температура површинског слоја воде током лета је 14 до 17°C, према дубини опада до 6°C. На ниску температуру воде утичу велика надморска висина и вода притоке, која и за време лета не прелази 7°C.

Од хемијских особина језерске воде треба истаћи неутралну реакцију (рН = 7,1), потпуно одсуство нитрата, нитрита, амонијака, гвожђа и мангана. Укупна и карбонатна тврдоћа су мале, а количина сувог остатка износи 80 mg/l.

Пешића језеро је више пута порибљавано. Међутим, његов привредни значај је незнатан. Служи као појило за стоку која се за време лета напаса у његовој околини. Далеко од бољих путева, иако сликовито и привлачно, остало је ван интересовања туриста.