Мало језеро

Мало језеро је један од најлепших хидрографских објеката Дурмитора. Иако носи ово име веће је од неких других језера на овој планини. Налази се у крају познатом под именом Јаблан баре, испод Црвене греде на SW и Мале греде на NЕ. Надморска висина му је 1.788 m, а географске координате 19°04' ИГД и 43°10' СГШ. Из Жабљака на језеро се може доћи стазом поред села Босаче, или уз Млински поток, поред Змијињег језера. Од Жабљака до језера може се доћи за два до два и по сата хода.

Слика Малог језера

Топографска карта Малог језера

За постанак језера, односно цирка у којем се налази, од значаја је тектоника. Она је овде представљена крајњим северним делом источнодурмиторске дислокације. Спуштање терена између Црвене и Мале греде, омогућило је акумулацију снега и његово претварање у лед за време плеистоцена. Еруптивне стене омогућиле су задржавање воде у цирку и одржавање језера као сталног хидрографског објекта.

Цирк Малог језера издужен је од SW на NЕ. Дугачак је око 400 m, а широк 250 m. Изнад површине језера одсек Црвене греде, висок 180 m, диже се под углом од 40 до 60°. Због великих нагиба често долази до обурвавања материјала и стварања сипара. Због тога су део приобалног појаса и језерског дна засути блоковима. Неколико сипара завршава се на језерском дну, док поједини стеновити блокови штрче изнад воде као остењаци. Има сипара који су умртвљени, али има и активних. Обурвавање блокова и нарастање сипара најизразитије је после јачих киша и у време отапања снега. Источна страна Цирка је нижа, нагиби терена су мањи и нема обурваних блокова. Густа четинарска шума пружа се готово до обалске линије. Јужни део цирка је најнижи. У односу на језерско дно диже се 20 до 25 m. Представљен је кречњачком пречагом, која је засута сипарским материјалом са Црвене греде. Ширина пречаге је 120 до 150 m. Ледник који се формирао у парку Малог језера, за време фаза интензивне глацијације кретао се преко пречаге и спајао са леденом масом у валову Млинског потока. На основу висине пречаге и дубине језера можемо закључити да је најмања дебљина ледника износила 28,5 m. Међутим, сигурно је да је био знатно дебљи, јер је језерско дно током холоцена засуто, а пречага ерозијом снижена. Због интензивног распадања и разоравања Црвене греде, на њој се не запажају трагови највишег стања плеистоценог ледника. Поједине „полице“ на странама цирка настале су обурвавањем материјала дуж међуслојних пукотина, те се не могу третирати као глацијалне творевине. На еруптивним стенама, на источној страни цирка, такође, нема јасних трагова највишег стања ледника. У закључку о постанку Малог језера можемо истаћи да је оно ерозивно глацијалног порекла, али су поред глацијације од значаја радијални тектонски покрети и изливи магматских стена.

Мало језеро је у прошлости било пространије и дубље него данас. Због специфичног склопа терена и затворености басена са свих страна, површина језера није била много већа од садашње, међутим, дубина му је прелазила 28 m. Данас, за време ниских летњих водостаја, Мало језеро је дугачко 255 m и широко 105 m. Дужина обалске линије је 730 m. Обала је стеновита и на више места неприступачна. Маса обурваних стеновитих блокова належе на обалу и приобални део дна. Већи блокови штрче изнад воде и у делу језера који је дубок 3 до 4 m. Блокови ремете континуални нагиб дна језерског басена. У његовом источном делу, на еруптивним стенама, обалска линија је праволинијска, а приобални појас низак и под шумском вегетацијом. Посматрана у целини обалска линија је ситно разуђена и у сипарском материјалу и обурваним кречњачким блоковима недовољно јасно одређена.

Највећа дубина Малог језера је 8,5 m. Измерена је у централном делу језера, ближе Црвеној греди. За разлику од највеће, просечна дубина је 3 m. Од истока према западу дубине се спорије повећавају, него од севера према југу. У басену Малог језера акумулирано је 52.828 m³ воде. Површина језера за време наших истраживања износила је 17.470 m².

Таб. 10. - Површина и запремина воде испод и између изобата

Површина и запремина се правилно смањују повећањем дубине. На правилан распоред површина и запремина указује правилан распоред изобата у односу на обалску линију. Изузетак чини изобата од 5 m. Она се у северном делу језера прекида, а затим поново јавља. Раседање терена на простору Малог језера условило је велике нагибе дна басена (56°). Најмањи нагиби су у јужном делу језера, а највећи у NW. Површина дна језера износи 21.305 m².

Као и већина језера Дурмитора и Мало језеро се храни падавинама које се излуче на његову површину и сливају са непосредног слива. Уз то језеру притиче и вода неколико слабих извора. Воду губи испаравањем и подземним процеђивањем. Просечна висина падавина у околини језера је 1.700 до 1.800 mm годишње. То значи да се на језеро излучи око 30.000 m³ воде годишње. Због велике надморске висине знатна количина падавина излучује се у виду снега. Дебљина снежног покривача достиже 2 m, а на осојним странама цирка снег се одржава до јула. Отапање снега од значаја је за одржавање високих вода не само у пролеће, већ и током првих летњих месеци. Приликом првог боравка на језеру (6. јула 1969. године) на једној полици Црвене греде, око 70 m изнад језера, налазио се снежаник површине преко 200 m². Дебљина густо збијеног снега износила је 1,5 m. Снежаник се отапао, али се вода није површински сливала ка језеру, већ се губила у пукотинама кречњачке масе. Већи снежаник лежао је у подножју Црвене греде и пречаге на јужном ободу цирка, а од језера је био удаљен 25 m. Отапао се, а снежница се површински сливала ка језеру.

Део воде од кише и отопљеног снега после понирања јавља се на изворима у приобалном појасу. Највише воде током лета даје извор у подножју кречњачке пречаге, а на контакту са еруптивним стенама. Од језера је удаљен 23 m. Издашност му је 3 l/sec, а температура воде 4,6°C. Неколико извора избија у подножју Црвене греде, непосредно уз обалу језера. Њихова укупна издашност не прелази 5 до 7 l/sec.

По траговима у приобалном појасу закључили смо да је годишња амплитуда водостаја 1 до 1,5 m. Максимални и минимални водостаји поклапају се са максимумом и минимумом падавина.

Температура језерске воде ниска је током целе године. Језеро је под ледом сваке године. После отапања снега и леда, од инверсне температурне стратификације, преко изотермије, успоставља се директна термичка стратификација воде. Због велике провидности сунчеви зраци дубоко продиру, те разлике у температури површинског и дубљих делова воде нису велики. Деветнаестог јула 1970. године температура воде на површини је износила 10,2°С, на 2 m 8,4°С, на 4 m 7,0°С, на 6 m 6,5°С и на дну 6,4°С. Шестог јула 1969. године, при температури ваздуха од 13,5°С (у 8 часова), температура површинске воде износила је 11,2°С. До 12 часова истог дана температура ваздуха повећава се на 17°С, а температура воде на 12,3°С.

Боја воде Малог језера је светлозелена. Над дубљим деловима басена има тамније, а над плићим светлије тонове. Максимална провидност је 5,5 m. На дубинама од 1 до 3 m језерско дно се јасно запажа. Дно се види и поред неких блокова до дубине од 4 m.

Хемијска анализа воде указује на њену велику чистоћу. Остатак испарења је свега 54 mg/l. Укупна тврдоћа је 5,6° dН, а карбонатна 4,5°dН. Садржај калцијума износи 28 mg/l, док гвожђа, амонијака, нитрата и нитрита уопште нема. Интересантно је извесно присуство хлорида (2 mg/l) који потичу из еруптивних стена. Реакција воде је готово неутрална, јер је рН 7,3.

Далеко од сталних и привремених насеља Мало језеро је и бактериолошки чисто. Његова вода може се пити без икаквог пречишћавања. Како у Јаблан барама има више појила за стоку, Мало језеро се не користи ни као појило. Далеко од путева, оно је познато само малом броју становника околних насеља и планинарима, који га на својим походима по Дурмитору редовно посећују.