Рибље језеро

Око 500 m NE од Вражјег језера налази се Рибље језеро. Ова језера су по многим особинама веома слична. Рибље језеро је у делу Језерске површи познатом под називом Грчка страна. Надморска висина му је 1.409 m, а географске координате 19°09'20" ИГД и 43°05'25“ СГШ. Поред језера пролази макадамски пут Шавник-Ђурђевића Тара, па је лако приступачно. Назив је добило по наводном богатству рибом. По Ј. Цвијићу (9, 13) ово је једино дурмиторско језеро насељено рибом. По казивању пастира, које је забележио М. Радовановић (49, 12), у овом језеру нема риба. Порибљавано је више пута и има више врста риба. Приликом хидробиолошких истраживања 18. јуна 1967. године, уловљена су два примерка Salvelinus salvelinus тешка 455, односно, 1.911 грама (37, 38).

Слика Рибљег језера

Топографска карта Рибљег језера

По начину постанка Рибље језеро је слично Вражјем језеру. Његове воде испуњавају међуморенско удубљење, које је заостало после повлачења ледника са Језерске површи. Правац пружања језера је N-S, што је условљено истим правцем пружања моренских наслага. Претварањем једног дела приобалног појаса у тресаву, првобитни правац пружања језера је нешто измењен. Језеро има облик елипсе, која је ужа у јужном, а шира у северном делу. Дужина језера је 340 m, максимална ширина 220 m, а просечна 125 m. Дужина обале 2. јула 1969. године износила је 840 m. Обала је слабо разуђена и недовољно јасно изражена, јер се језеро готово са свих страна наставља у тресаву широку 20 до 50 m. Појас под тресавом указује да је језеро у прошлости било веће него данас. Слој тресета на више места надкриљује језерску воду, те је до ње тешко доћи. Приступ води је најлакши са источне стране. Ту нема тресета, јер је приобални појас стеновит. Коефицијент разуђености обалске линије је 1,28.

Највећа дубина Рибљег језера је 5,5 m. Јужни део језера је плићи од осталих, али се дубине правилно повећавају ка централном делу језера. Просечна дубина језера је 2 m. Површина Рибљег језера за време лета је 42.400 m². Мала просечна дубина, уз постојећу површину, условљава малу запремину језерске воде. За време лета у језеру се налази 85.280 m³ воде.

Таб. 15. - Површина и запремина воде испод и између изобата

Басен Рибљег језера има облик плитке увале. Просечан угао нагиба страна језерског басена је 19°. Највећи нагиби су у источном, а најмањи у јужном делу језера. Површина дна језерског басена је 44.631 m², што је 1,05 пута више од површине акваторије. Мала разлика између површине дна и површине акваторије указује на малу просечну дубину и правилан изглед језерског басена.

Водостај Рибљег језера се не осматра. Испитивањем на терену утврдили смо да колебање нивоа током године није велико. При вишим пролећним и јесењим водостајима језеро добија површинску отоку, која тече ка Марића барама. Максимални ниво језера одређен је висином дна периодске отоке. Годишња амплитуда водостаја је 60 до 80 cm. Амплитуде водостаја у директној су зависности од плувиометријског режима, времена отапања снега, високих летњих температура и испаравања. Максимални водостаји су у пролеће и јесен, а минимум је крајем лета и у току зиме.

Највећу количину воде језеро добија од падавина. Претпостављамо да му притичу и подземне воде, али је њихову количину немогуће одредити. Језеро губи воду испаравањем и повременом отоком. Испаравање је највеће у току лета, а отоком највише воде отиче у пролеће.

Фот. 15. - Рибље језеро

Кретање воде је слабо изражено. Хоризонтално кретање воде, које настаје под притиском ветра, успорава бујна вегетација приобалног појаса. Широки листови локвања спречавају стварање таласа. При високим водостајима запажа се слабо кретање воде од југа ка северу, тј. на излазу отоке. Сигурно је да се језерска вода креће и услед промена температуре, али се то тешко може утврдити без детаљних вишегодишњих осматрања.

Података о температури језерске воде има мало, те се о неким законитостима термичког режима не може говорити. Осамнаестог јуна 1967. године у 15 часова, температура ваздуха над језером била је 19,7°С, температура воде на површини 16,5°С, а на дну 14,5°С. Дана 22. септембра исте године, при температури ваздуха од 12,5°С, температура површинског слоја воде износила је 11,5°С (37, 37). Другог јула 1970. године измерили смо следеће температуре ваздуха и воде Рибљег језера:

Истога дана температура воде незнатно је опадала са дубином. На дубини од 3 m износила је 15,2°С, а на дну 13,1°С. Температурног скока није било, иако је постојала нормална термичка стратификација воде. У току зиме језеро је под ледом, који се одржава од почетка децембра до краја фебруара.

Провидност језерске воде мерили смо на више тачака и износи 3,8 m. Језерско дно запажа се јасно до дубине од 1 m, сем на деловима где се јавља бујна хидрофилна вегетација. Дно је покривено финим муљем тамножуте боје. Знатне делове језера покривају листови локвања, тако збијени да се вода испод њих једва запажа. Од њихове сенке језерско дно се не види, а вода је тамније боје. Локвањ смањује директно испаравање, али је зато повећано испаравање са листова.

Садржај кисеоника у језерској води током лета је већи од 9 mg/l (37, 37). Од хемијских особина воде треба истаћи повећан остатак испарења (130 mg/l) и утрошак калијумперманганата (18,1 mg/l). Укупна тврдоћа воде је 6,0 °dH, а садржај калцијума 54 mg/l. Због интензивног распадања биљака, на деловима језера где у приобалном појасу има више тресета, вода има мирис трулежи. У централном делу вода је чиста и у малој количини бистра, без боје, укуса и мириса.

Захваћено вегетацијом Рибље језеро постаје све мање и плиће. Представља пример брзог ишчезавања језера. Заједно са суседним Вражјим језером може се користити за спортски риболов и обогаћивање садржаја туристичког боравка на Дурмитору, те му због тога треба посветити посебну пажњу.