Урсуловачко Велико језеро

У централном делу Бјеласице, под издуженим гребеном Велике Островице, налази се највише језеро на овој планини. На топографској карти 1:50.000 (Колашин, лист 2) означено је као „В. Урсуловац јез.“. Чобани који крај језера напасају стада називају га Урсуловачким језером. По најближем селу Курикуће, може се чути и назив Курикућко језеро. Недалеко од овог налази се Мало Урсуловачко језеро, познато и под називом Блатина.

Слика Великог Урсуловачког језера

Топографска карта Великог Урсуловачког језера

Велико Урсуловачко језеро - Ово планинско језеро лежи на 1.895 m надморске висине. Географске координате су му 19°41'50'' ИГД и 42°52'25'' СГШ. Из Лубница на језеро се може доћи стазом поред катуна у Појатишту и уз Десину гору. Из Суводолског потока и села Курикуће може се доћи стазом поред NE стране Десине горе, а са Шишког језера стазом поред Релине и преко Велике Островице.

Велико Урсуловачко језеро је дугачко 162 m. Максимална ширина му је 106 m, а просечна 75 m. Дужина обалске линије за време лета је 445 m и слабо је разуђена. На више места засута је обурваним стеновитим блоковима, којих је највише у северном делу. Један део SW обале представљен је умртвљеним сипаром, који се спушта са места контакта Велике Островице и Црне главе. У средишњем делу сипара избија вода два извора, те он има и одлике планине. Обала источно од плавине представљена је ситним песком, који је настао испирањем из сипара. Јужни део приобалног појаса је под жбунастом вегетацијом, те је обала тешко приступачна. Крај северне и источне обале је травната вегетација, те ерозија није развијена.

Иако релативно мало (12.200 m²) Велико Урсуловачко језеро је 24. јула 1971. године било дубоко 8,1 m. Просечна дубина му је 2,9 m. Најплићи су крајњи источни и крајњи западни делови језера. Ту су и нагиби дна басена најмањи. За разлику од тога, поред јужне обале, дубине се нагло повећавају. На 3-5 m од обале износе 2-3 m, а на 30 m од обале достижу 7-8 m. На том делу басена највећи су нагиби његовог дна. Површина језерског дна је 17.253 m², што је 1,4 пута више од површине акваторије. У језерском басену акумулирано је 35.320 m³ воде. Воде највише има у слоју до 1 m дубине.

Таб. 21. - Површина и запремина воде испод и између изобата

Велико Урсуловачко језеро је циркно. На то указује облик басена, морфологија околног простора и чињеница да је највиши део Бјеласице  за време плеистоцена био захваћен глацијацијом. Цирк Урсуловачког језера највиши је на овој планини. Развио се на простору између Црне главе на југу, Велике Островице на западу и Десине горе на истоку. Лежи непосредно уз Велику Островицу, која се са северном страном Црне главе спаја под правим углом. Са NE стране цирк је заграђен моренским материјалом висине 4,2 m. Моренски бедем се завршава стрмим одсеком према Десиној гори и отворен је ка Суводолу. Други отвор цирка је на северној страни. Релативна висина отвора је 4,5 m. Отвор има облик седла, које се на страни супротној од језера спушта око 100 m високим одсеком у нижи пространији цирк. Два отвора цирка Урсуловачког језера указују да се ледник кретао на две стране: на NE једном од долина Десине горе и на север долином паралелном са Релином. Морфологија цирка потврђује претпоставку да је језеро у прошлости било веће него данас. При максималном стању воде дубина језера достизала је 12,5 m. Језеро је тада имало површинску отоку која је текла на NE. Због распадања и разоравања стена, образовања педолошког покривача, појаве вегетације и малих димензија језера, трагове његовог највишег стања на терену је немогуће уочити. Сада и за време највиших водостаја ниво језера не достиже висину дна некадашње отоке. Годишња амплитуда језерског нивоа је 80 до 100 cm. То условљава померање обалске линије 2-10 cm по хоризонтали и знатне промене површине и запремине.

Поред воде од падавина, језеру притиче вода два извора. Они се налазе 25-30 m даље од обале, на релативној висини од 3,2 m и 3,5 m. Укупна издашност за време лета им је 1  l/sec, а температура 3,8°С. Судећи по коритима које је вода усекла низводно од извора, може се закључити да је у пролеће њихова издашност већа. Језеро губи воду испаравањем. С обзиром на знатну ширину моренског бедема и мали хидростатички притисак који врши језерска вода, подземно процеђивање воде је незнатно.

Због велике надморске висине вода језера је хладна током целе године. Ниске температуре ваздуха на Бјеласици указују да је језеро под ледом око 3 месеца годишње. За време наших испитивања на терену време је било сунчано и топло. Температура ваздуха 24. јула 1971. године између 10 и 16 часова кретала се од 16-20°С, а температура површинског слоја воде од 12-14°С. У првим поподневним часовима температура воде на дубини од 2 m износила је 11°С, а на дубини од 7 m 6,1°С. Брзо опадање температуре воде са дубином последица је слабе покретљивости воде и притицања хладне изворске воде, која као тежа испуњава дубље делове басена.

Вода Великог Урсуловачког језера одликује се великом чистоћом. Максимална провидност износи 6,5 m. Велику чистоћу условљава одсуство вегетације и стеновито дно. Хемијска анализа воде указује да је њена реакција неутрална. Остатак испарења је 80 mg/l, укупна тврдоћа 2,8°dH, а карбонатна 2,5°dH. Мала карбонатна тврдоћа указује на мало присуство кречњака у сливу језера. Садржај магнезијума је 2,88 mg/l, сулфата 5,8 mg/l, силицијумдиоксида 1,5 mg/l и хлорида 6,0 mg/l. Ове супстанце потичу из еруптивних стена од којих је изграђена околина језера.

Због тешке приступачности, слабе испаше и велике висине околина Великог Урсуловачког језера је слабо насељена за време лета. Катуна има даље од језера, на мањој висини, али се сточари са стадима срећу и око језера. Оно служи као појило. Није угрожено људском активношћу и ерозијом те је веома привлачно. Међутим, далеко од путева, познато је само малом броју планинара и становницима околних насеља.