Змиње језеро

Змијиње језеро се налази у изворишном делу Млинског потока, притоке Црног језера. До језера се може доћи стазом уз Млински поток. Од Жабљака до језера може се доћи за 1,5 сати хода. До језера се може доћи и колима, шумским путем поред најнижих кућа села Босаче. Надморска висина језера је 1.495 m, а географске координате су му 43°09'25'' СГШ и 19°04'20'' ИГД.

Слика Змињег језера

Топографска карта Змињег језера

Басен Змијињег језера је ледничког порекла. Међутим, за његов постанак од значаја је и тектоника. Пошто лежи на кречњачком терену, за настанак и еволуцију језера од значаја је и крашки процес.

Змијиње језеро се налази испод најпространијих циркова Дурмитора. Ледник из Алишнице (2.050 m) кретао се ка NE Доњом Алишницом и Црепуљном пољаном. Са одсека Алишнице рушио се на дно Црепуљне пољане, чија је надморска висина 1.748 m. Горњи део Црепуљне пољане изграђен је од кречњака, те је ледник механичком ерозијом продубио и проширио мање вртаче из преглацијалног периода. Део моренског материјала заостао је по дну и ободу Црепуљне пољане, али је доспео и у долину Млинског потока, која је представљала валов. Крећући се овим валовом ледник је долазио до басена Великог Црног језера и ту се спајао са леденом масом која је долазила из басена Малог језера.

Због кречњачког састава терена део долине Млинског потока, у којем се налази басен Змијињег језера, је стрмих страна и уског дна. Средњи и доњи део валова је шири и плићи. Пред ушћем у Црно језеро Млински поток пресеца наслаге моренског материјала које достижу 1.420-1.430 m надморске висине. Морене потичу од ледника који се кретао напоном Млинског потока, а леже преко пешчара. Изграђене су од кречњака, верфенских пешчара и еруптивних стена. Еруптиви указују на некадашњу живу тектонску активност у овом делу Дурмитора.

Долина Млинског потока је тектонски предиспонирана. Развила се на источнодурмиторској дислокацији. Дуж ње ненормално належу верфенски слојеви језерске површи и северних дурмиторских гребена на млађу кречњачку масу. Дуж дислокације јављају се еруптивне стене. На њих належу кречњаци и морене (39, 112). За контакт еруптива и кречњака везана је појава врела од којих постаје Млински поток. Може се претпоставити да еруптивне жетоне условљавају и појаву сублакустријских извора на дну Змијињег језера. Еруптиви се јављају и непосредно уз језеро. Од њих је изграђена пречага SE од језера висока 8 до 10 m. Пречага је резултат селективне ерозије, а знатним делом је прекривена моренским материјалом. Висина пречаге упућује на закључак да је језеро у прошлости било пространије и дубље. Отопљавањем климата, смањењем количине падавина и отварањем понора, дошло је до снижавање нивоа и смањивања површине и запремине језера.

Змијиње језеро је једно од најмањих на Дурмитору. Дужина језера је 230 m, максимална ширина 123 m, а просечна 73 m. Дужина обалске линије 4. јуна 1970. године износила је 560 m. Обала је ситно разуђена. Јужна и северна обала су јасно одређене, јер вода належе на компактне стене. Западни део обалске линије је поремећен ушћем кратког тока који притиче језеру. Шири приобални појас у овом делу језера је песковит. На истоку језеро је издужено у виду рукавца. У овом се делу, за време високих водостаја, језеро највише шири, јер је приобални појас низак.

Површина Змијињег језера за време лета је 16.740 m². У зависности од водостаја мења се од 14.000 до 18.000 m². Највећа дубина језера је 7,7 m, а просечна 2,5 m. Дубине се повећавају доста правилно и то најбрже од јужне обале ка централном делу басена. Запремина језера је 41.773 m³. Највећа количина воде налази се до дубине од 1 m, а најмања испод изобате од 7 m.

Таб. 9. - Површина и запремина воде испод и измећу изобата

Просечан нагиб страна језерског басена је 43°. Највећи нагиби су у јужном, а најмањи у источном делу. Површина дна басена је 22.931 m², што је 1,36 пута више од површине акваторије. Плићи део басена покривен је муљем, а дубљи је стеновит и без вегетације.

Змијиње језеро се одликује малим амплитудама колебања нивоа. То је условљено висином понора. Видљиви део понора је малих димензија и има облик проширене пукотине. У њему се, за време наших теренских истраживања, губило 5 l/sec воде. Вода која понире после извесног тока јавља се на врелу од којег постаје Млински поток. Издашност врела већа је од количине воде која се губи у видљивом делу понора Змијињег језера. То је потврда претпоставке да се у понору губи више воде него што се то оком запажа. Врло је вероватно да се на врелу појављују и воде које потичу са околног крашког терена - Алишнице и Црепуљне пољане.

Високи водостаји на Змијињем језеру јављају се у пролеће и јесен. Тада се језеро издужује на исток и запад и плави приобални појас. Амплитуда водостаја премашује 1 m. При вишим водостајима понор гута већу количину воде и функционише као регулатор нивоа језерске воде.

 Змијиње језеро се храни водом падавина које се излуче на акваторију. Количина падавина, у овом делу Дурмитора, износи око 1.500 mm годишње, што значи да се на језеро излучи око 25.000 m³ воде. Са западне стране језеру притичу воде три слаба извора. За време наших теренских испитивања језера најјачи извор је давао 3 l/sec воде, температуре 4,7°C. Пошто се налази испод Црвене греде и Алишнице, врло је вероватно да добија воду и из сублакустријских извора. Хидростатички притисак у копненом делу канала вишеструко премашује притисак језерске воде на стране и дно басена, те је избијање воде могуће.

Змијиње језеро губи воду понирањам и испаравањем. Количина воде која се на овај начин губи не може се прецизно одредити. Испаравање није велико, јер је језеро добро заклоњено од удара ветрова. Висока стабла четинара заклањају га од сунца, те је оно увек у сенци. Због тога је језерска вода доста хладна и за време летњих месеци. Температура површинског слоја воде 18. јуна 1987. године у 18 часова, при температури ваздуха од 14°С, износила је 10,8°С, а на дну 9°С. Тада је језеро било блиско температурној изотермији. При другом мерењу, 22. септембра исте године у 13 часова, температура ваздуха била је 15°С, а температура површинског слоја воде 14°С (37). Четвртог јула 1970. године, при хладном и ветровитом времену са кишом у поподневним часовима, забележили смо следеће температуре воде и ваздуха.

Температура воде правилно је опадала са дубином. На 3 m  је износила 10,6°C, а на дну 7,2°C. Ниске температуре указују на оправданост претпоставке о постојању сублакустријских извора.

Боја језерске воде је тамнозелена. Тамни тонови потичу од околне четинарске вегетације, која се огледа у језерској води. Максимална провидност достиже 4,2 m.

Хемијска анализа указује на велику чистоћу воде, која је без боје, укуса и мириса. Садржај кисеоника 18. јуна 1967. године у површинској води износио је 10,17 mg/l, а на дну 9,85 mg/l. У септембру исте године количина кисеоника у 1 литру површинске воде износила је 10,92 mg (37).

Змијиње језеро је привлачан туристички мотив, те га туристи, који бораве у Жабљаку, радо посећују. У плановима развоја туризма на Дурмитору овом језеру треба дати одговарајуће место, јер је поред привлачности лако приступачно.