Виситорско језеро

                Виситорско језеро се налази на планини Виситор, по којој и носи име. Лежи на NW страни ове планине, на надморској висини од 1.820 m. Од највишег врха планине - Плане (2.210 m) удаљено је 2 km.  Географске координате су му 42°37'30'' СГШ и 19°53' ИГД. До језера се најлакше долази из села Мурина, стазом уз Муринску ријеку и њен изворишни крак, чија је долина усечена између Погане и Угленовачке главе. До језера се може доћи и из Плава, преко села Брезовице и сточарских катуна у делу планине званом Лази, односно, Мраморје.

Слика Виситорског језера

Топографска карта Виситорског језера

               Виситорско језеро је настало акумулацијом воде у највишем цирку Виситора, који је отворен према Муринској ријеци. Посматран са широм околином цирк представља изворишни облук источног изворишног крака Муринске ријеке. На NE страни цирк је заграђен моренским бедемом, чија је висина 3 до 6 m. Моренски бедем је изграђен од зеленкастих кварцевитих шкриљаца и беличастог и једрог мермерастог кречњака, од којег су изграђени највиши делови планине. Кроз моренски бедем усечена је 2 m дубока долиница, којом за време високих пролећних водостаја отиче део језерске воде. Према Муринској ријеци моренски бедем се завршава одсеком, те је обурвавање материјала интензивно. На тај начин бедем се снижава и сужава, што може довести до ишчезавања језера.

Западна и јужна страна цирка дижу се над језером под углом од 15-20°, док су северна и источна блаже. Стране цирка окренуте језеру су под четинарском шумом. Бујна четинарска шума чини привлачан декор језеру и спречава засипање басена еродираним материјалом. Плитководни приобални појас језера је зарастао хидрофилном вегетацијом, а копнени приобални појас је на више места замочварен на ширини од 5-10 m. Вегетација осваја приобални појас и језеро губи некадашњи изглед. Са NE стране језеро прима малу притоку, која је пред ушћем изградила плавину широку 5-7 m. Иако мала, ова плавина је померила обалску линију ка средини језера.

Виситорско језеро припада групи наших најмањих планинских језера. Округлог је облика. Дугачко је 92 m, а широко 73 m. Дужина обалске линије 20. јуна 1967. године износила је 300 m. Површина Виситороког језера за време ниских водостаја је 4.212 m². Мерењем дубина утврдили смо да је највећа 4,1 m, а просечна 2,3 m. По положају изобата види се да је језерски басен плитак. У њему је акумулирано 9.857 m³ воде. Пошто језерски ниво током године колеба око 1 m, димензије језера су променљиве. При високим водостајима површина језера повећава се на преко 5.000 m², а запремина на 13.000 m³.

Таб. 35. - Површина и запремина воде испод и између изобата

За храњење језера највећи значај имају воде отопљеног снега, који се зими у великим количинама нагомила на странама цирка и обилне пролећне и јесење кише. Просечна годишња висина падавина на Виситору је око 1.500 mm. У језеро се улива један поточић али он за време лета пресуши. Поред западне обале постоји неколико слабих извора, али и они не утичу у већој мери на водостање и водни биланс језера. Језеро губи воду повременом отоком, процеђивањем кроз моренски материјал и испаравањем. Отока се јавља само при изразито високим водостајима и одржава се веома кратко, јер ниво језера опадне испод висине њеног дна. Процеђивање воде кроз моренски материјал највеће је при високим водостајима. Са снижавањем нивоа смањује се хидростатички притисак на моренски бедем и процеђивање је слабије. Максимални водостаји су у априлу и мају, минимални у августу и септембру. Колебање водостаја у директној је вези са годишњом расподелом падавина, а и са временом отапања снега.

Вода Виситорског језера је над плићим приобалним деловима светлозелена, а на дубљим деловима тамнозелене боје. Висока стабла четинара својим сенкама заклањају поједине делове језера, дајући води тамније тонове. Делови језера до дубине од 2 m провидни су до те мере да се запажају сви детаљи дна. Максимална провидност је 3,2 m. На боју и провидност језерске воде утиче велико „пловеће острво“, које представља дрвени сплав зарастао сфагновом маховином и бујном травом.

Температура језерске воде зависи од температуре ваздуха и околног терена. У току летњих месеци површински слој воде загреје се до 20°С. Б. Ж. Милојевић је 20. јула 1933. год. забележио да је температура воде у 17 часова и 50 минута износила 17,5°С а температура ваздуха 11,8°С (15, 86). Температура површинске воде 21. септембра 1967. године износила је 12,0°С, а садржај кисеоника 8 mg/l.

За време теренског проучавања мерили смо температуре ваздуха поред обале и површинског слоја језерске воде. Добијени резултати приказани су у табели 36.

Таб. 36. -Температуре воде и ваздуха 20. јула 1967. год. у °С

За Виситорско језеро је карактеристично да се брзо загрева и брзо хлади. То је последица мање количине воде, која је готово непокретна. Температура воде према дубини у току лета опада правилно и то тако да је у најдубљем делу 3 до 5°С нижа него на површини. У току зиме језеро је под ледом.

По хемијском саставу растворених супстанци, вода Виситорског језера слична је језерима на Проклетијама. Суви остатак је 115 mg/l, а реакција воде је неутрална, јер је рН = 7,3. У води нема нитрита, амонијака, мангана и угљендиоксида. Трагова гвожђа такође нема, али је повећан садржај сулфата (30,5 mg/l).

Удаљено од путева, иако сликовито, Виситорско језеро је остало ван интересовања туриста. Око језера су сточарски катуни, те прети опасност загађивања језерске воде, јер се ка језеру сливају воде из торова, а оно служи као главно планинско појило за стоку која се на Виситор изгони од раног пролећа до јесени.