Букумирско језеро

           Поред Рикавачког језера, у крајњем SW делу Проклетија налази се и Букумирско језеро. Географске координате су му 19°35'35'' ИГД и 43°36'15" СГШ, а надморска висина 1.440 m. У хидробиолошкој литератури познато је по ендемичном тритону (Triturus alpestris montenegrinus), о чему је писао М. Радовановић (49, 16). До Букумирског језера може се доћи лошим макадамским путем који почиње код села Веруше и води ка катуну Мокро. Теренским колима из Титограда, или Колашина, на језеро се може доћи после 2 сата вожње.

Слика Букумирског језера

Топографска карта Букумирског језера

Букумирско језеро је настало акумулацијом воде у преиздубљеном делу дна валова Брскута, левог изворишног крака Мале ријеке (лева притока Мораче). Лежи нешто западније од линије Загон (1.859 m) - Ћебеза (1.727 m). Валовом, чијим дном данас тече Брскут, кретала се моћна ледена маса, која се формирала на северној страни Коштице (2.037 m) у пространим цирковима развијеним између Бигеза (1.893 m), Штитана (2.182 m), Сурдупа и Торача. Услови за образовање ледника били су повољни, јер је поред велике висине, простор SE од језера (Кучка крајина) изграђен од кречњака. Бројне вртаче и увале током плеистоцена претворене су у циркове, из којих су полазили ледници на различите стране. На ову појаву указује и Ј. Цвијић истичући да је у нашој земљи био развијен и посебан тип „карсног глечера“. Тип оваквог ледника је кучки, који је заузимао простор од 115 km². Од њега су се одвајали мањи ледници и кретали према Врмоши, или плавско–гусињском леднику, Веруши, Брскуту, Малој ријеци и Цијевни (12, 25). Терен у залеђу језера нагнут је у правцу NW, те је тектонски предиспонирана долина претворена у валов. Његова ширина на делу Букумирског језера је 500 m. Због различитог положаја слојева, селективне ерозије и промена правца, дно валова није континуелно. Од циркова под Штитаном до језера валов има правац SE-NW. На делу језера скреће на W, а затим на SW. Део валова „низводно“ од језера познат је под именом Убоги до, а одликује се асиметричношћу страна. На местима промене правца валова, на његовим странама су заостале бочне морене. Оне се лепо запажају NЕ од језера. За разлику од тога, на пречаги, која са NW стране затвара језерски басен, моренски материјал представљен је крупним блоковима. Због великог нагиба ситнији материјал је еродиран, па на пречаги нема никакве вегетације. Релативна висина пречаге је 30 до 40 m, а угао нагиба према језеру 35-40°. Ширина пречаге у основи је већа од 200 m, а на врху 15–20 m. Због великог нагиба дна валова ледник је лако савладао ову пречагу, али се у време интензивнијег отапања повлачио узводније од ње. Због кречњачког састава терена и понирања воде није образован ток који би усекао своје корито кроз пречату, те је она добро очувана. Велика висина пречаге указује да је језеро у прошлости било пространије него данас.

По димензијама Букумирско језеро спада у групу најмањих језера Црне Горе. Дугачко је 210 m, а широко 130 m. Обалска линија крајем августа 1973. године достизала је дужину од 585 m. Северни и NЕ део обале је стеновит, док је S и SW засут муљем и под бујном је вегетацијом. Језерски басен има облик левкасте вртаче. Максимална дубина је 16,8 m, а просечна 6,1 m. Зона највећих дубина налази се у централном делу језера. Језерско дно покривено је муљем и обрасло хидрофилном вегетацијом бледозелене боје. У релативно малом (F = 19.320 m²), али доста дубоком басену Букумирског језера акумулирано је 118.555 m³ воде.

Таб. 34. - Површина и запремина воде испод и између изобата

                     У зависности од колебања нивоа мењају се димензије језера. Међутим, те промене нису велике, јер је годишња амплитуда језерског нивоа мања од 1 m. При максималном водостају површина језера достиже 20.500 m², а запремина 130.000 m³.

Максимални водостаји су у пролеће. Међутим, како је непосредни слив језера мали, сливање воде на језеру је незнатно. То је последица и кречњачког састава околног терена, те снежница и кишница пониру и подземно се крећу на дубоко усеченим долинама Брскута, Мале ријеке и Цијевне. У непосредној близини језера у пролеће избија вода неколико слабих извора. За време лета извори пресуше, те не утичу на водостање и термички режим језера. Језеро добија доста воде од падавина. Количина падавина и плувиометријски режим погодују одржавању високих водостаја не само у пролеће, већ и током лета. На ово вероватно утиче и вода сублакустријских извора, чију је издашност немогуће одредити. Језеро губи воду испаравањем. Оно је појачано вегетацијом, која је захватила плитководни приобални појас. Губљење воде понирањем нисмо утврдили, јер видљивих понора при ниском летњем водостају нема.

За време зимских месеци Букумирско језеро је под ледом. У току лета температура воде на површини језера знатно је виша од температуре дубљих слојева, јер је кретање воде незнатно. Крајем августа 1973. године, при температури ваздуха од 21,5°С, температура површинског слоја воде износила је 18,5°С. Од површине до дна снижавала се за 12,1°С, а по следећим износима: 0 m = 18,5°С, 2 m = 14,8°С, 6 m = 10,8°С, 10 m = 8,3°С и 16 m = 6,1°С. Средином октобра 1967. године у 14 часова температура ваздуха износила је 16,5°С, а температура воде на површини 13,5°С. Садржај кисеоника био је 9,79 mg/l (37, 43).

Боја језерске воде је тамнозелена, што је последица велике дубине. Провидност воде за време лета износи 4,3 m. Језерско дно запажа се до дубине од 2 m.

Резултати хемијске анализе воде, узете из језера 20. августа 1973. године, показују да је вода алкалне реакције, јер је рН = 7,7. Садржај хлорида је 4 mg/l, сулфата 5,16 mg/l, силицијумдиоксида 4 mg/l и магнезијума 1,58 mg/l. Ове супстанце потичу из шкриљаца и пешчара којих има у околини језера. Количина сувог остатка је 96 mg/l. Она је већа у пролеће, када се ка језеру слива већа количина воде, која  доноси извесну количину вученог и суспендованог материјала.

Недалеко од Букумирског језера налази се неколико сточарских станова (катуна), те је језеро појило за стоку која се за време лета напаса у околини.

преузето из доктората проф. др. Стевана Станковића мастер географа