Пошчењско језеро

Пошћенско језеро лежи у SE подгорини Дурмитора, на месту где она прелази у Језерску површ. Околина језера позната је под именом Пошћенски крај и он је стално насељен. Надморска висина језера је 1.495 m, а географске координате 19°07' ИГД и 43°05' СГШ. Од Жабљака је удаљено 7,5 km и лако је приступачно. Поред језера пролази макадамски пут Жабљак - Трса.[1]

[1] Пошћенски крај насељен је становништвом из села Пошћења код Шавника. Они су читав крај назвали по старом завичају. Код села Пошћења (3,5 km NW од Шавника) налазе се две мање водене површине познате под заједничким именом Пошћенска језера. Представљају прелазне форме између језера и локве, односно мочваре. До сада нису била посебан предмет проучавања, јер су мала. Леже у атару села Тушина и служе као појила за стоку. Надморска висина им је 890 m.

Слика Пошчењског језера

Топографска карта Пошчењског језера

По Б. Ж. Милојевићу (18, 42) басен Пошћенског језера издубљен је глацијалном ерозијом, али је заграђен и моренским материјалом. По З. Бешићу, Пошћенско језеро припада групи „међуморенских језера“, тј. онима која су настала на местима „где су морене замуљиле преглацијални карсни рељеф, створиле међупросторе и у тим интерколинама условиле ујезеравање воде“ (40, 183).

Пошћенско језеро лежи у крајњем делу валова у којем се налазе Валовито и Модро језеро и Сува локва. Основна маса леда и морена потицала је из цирка Добри до. При интензивнијим фазама глацијације ледник је излазио на Језерску површ, али се у извесним фазама завршавао код Пошћенског језера и ту наталожио морене, које се јављају не само око језера, већ и по Језерској површи, све до подножја Оруљице (1.687 m), код Вражјег језера. На месту где се валов завршавао, односно, отварао  ка Језерској површи, заостала је највећа количина морена. Оне су преградиле валов, те је у терминалном басену створено језеро. За постанак Пошћенског језера значајна је и тектоника. Специфичан положај геолошких формација указује на некадашњу тектонску активност. Језерски басен је формиран на месту дурмиторске дислокације, која почиње на планини Ивици, иде преко села Провалија, Пошћенског краја, Црног језера и Млинског потока до Црвене греде. Старији слојеви Језерске површи леже прeко млађих кречњака серијом вододрживих верфенских пешчара и шкриљаца. Они су основни предуслов одржавања језера као сталног хидрографског објекта (40, 186).

Пошћенско језеро спада у мања планинска језера Црне Горе. Дугачко је 215 m, а широко 155 m. Приобални део језера је под травнатом вегетацијом, те је обалску линију тешко утврдити. Сем приобалног дела и знатан простор језерског басена је под вегетацијом. Део језера без вегетације дугачак је 120 m, а широк 70 m. На овај део належе широк појас језера са локвањем чије лишће покрива 30% водене површине. Ка обали вегетација је све гушћа, па се слободна вода све мање запажа. При ниским летњим водостајима дужина обале је 700 m, а површина језера 15.300 m². Дубине воде се правилно повећавају од обале ка централном делу језера. У појасу локвања су 1 до 1,4 m, а даље 2,5 до 3 m. Максимална дубина је у централном делу и износи 3,8 m. Просечна дубина језера мања је од 1 m, а запремина воде 15.000 m³.

Пошћенско језеро је у прошлости било веће него данас. На ово указује део некадашњег језерског дна, који је данас периодски плављен. Из језера отиче периодска отока. То је поток Стријежевица, који је усекао уску долину, на чијој се десној страни запажа тераса релативне висине 7 m. Долина Стријежевице нешто даље од језера дубока је 40 m. Пад корита је велики, уздужни профил несаглашен, те вода гради брзаке и слапове, пробијајући се преко обурваних стеновитих блокова. Нагли прелом на уздужном профилу језерске отоке условљава интензивну регресивну ерозију, која уз ток продире ка језеру. Саглашавање уздужног профила изазива све веће отицање језерске воде, што убрзава процес ишчезавања језера. Око језера се запажа тераса релативне висине 7 m, која потврђује претпоставку о већој површини и запремини језера у прошлости. Поред ове, изражена је и тераса релативне висине 3 m. Језеро је било пространије и дубље за време топлијих фаза климата, када се ледник завршавао и отапао код Суве локве, Модрог и Валовитог језера. Тада је из моренског материјала испирана највећа количина честица глине. Наталожен на дну језера овај материјал повећава вододрживост подлоге и омогућује задржавање воде током целе године.

За водостање и водни биланс Пошћенског језера од значаја су падавине, вода извора, испаравање и површинско отицање. Поред падавина, три извора дају језеру око 10 l/sec воде. Највећи део воде одлази отоком. За време кишних дана средином јула 1970. године протицај Стријежевице износио је 15 l/sec. Крајем јула, због снижавање језерског нивоа, отока је пресушила. Из разговора са воденичарима на Стријежевици дознали смо да од 4 веденице последњих година раде само две и то у марту, априлу, мају и новембру. Изузетно влажних година Пошћенско језеро отиче Стријежевицом и за време најтоплијих летњих дана. Знатна количина језерске воде губи се испаравањем које је интензивно, јер се врши са слободне водене површине и преко вегетације. Падавине и извори дају највише воде у пролеће. Отока је тада најбогатија водом, што значи да је водни биланс позитиван. У току  лета смањи се притицање, повећа испаравање и просуши површинска отока. Ниво језера опада, јер је водни биланс негативан.

За разлику од интензивно зелене боје приобалне вегетације, језерска вода је нешто тамнија. Провидност је највећа у централном делу језера и достиже 3 m. Мала количина језерске воде загреје се током лета до 20°С. Међутим, током зиме језеро је под ледом и снегом. Лед траје од почетка децембра до краја фебруара. У време отапања снега и леда језеро је најбогатије водом.

Хемијском анализом воде утврдили смо релативно мали садржај сувог остатка (95 mg/l) и готово неутралну реакцију (7,3). Укупна тврдоћа језерске воде је 8,4° dH, а карбонатна 7,6° dH. Ове вредности су нешто веће у односу на сва остала језера Дурмитора па и Црне Горе уопште. То се може објаснити малом количином воде и кречњачким саставом слива. Алкалитет воде је такође нешто већи у односу на остала језера Дурмитора (26 mg/l). Интересантан је повећан садржај магнезијума (18,9 mg/l). Он потиче из дурмиторског флиша, који учествује у грађи слива језера. У односу на остала језера Дурмитора, вода Пошћенског језера није довољно чиста. Због бујне вегетације, која се делом распада, језерска вода за време топлих летњих дана има непријатан укус. То указује на чињеницу да је језеро у одмаклој фази еволуције и да ће релативно брзо постати мочвара бујне вегетације.

Проблем заштите Пошћенског језера и његово коришћење за потребе сточарства и туризма посебно је интересантан, те ће о њему бити више речи у посебном одељку нашег рада.