Плавско језеро
| Име језера | Географска ширина | Географска дужина | Надморска висина | Дубина | Планина |
| Плавско језеро | 42.596493° | 19.926171° | 907 | 9.15 | Проклетије и Виситор |
Плавско језеро се налази у SE делу Црне Горе, недалеко од границе према Албанији, која овде у виду два оштра лука дубоко залази према долинама Ључе и Лима. Језеро лежи на 906,72 m надморске висине, на месту где се долина Ључе наставља у долину Лима. До језера се долази асфалтним путем који пролази долином Лима.[1]
[1] На топографској карти 1:50.000 (Пећ, лист 3) надморска висина Плавског језера означена је котом 901 m. Ј. Цвијић (12, 127) за Плавско језеро наводи висину од 1.007 m. Због непрецизности карте којом је располагао, Ј. Цвијић је направио грешку од 100 m и она се понавља и за још неке објекте које помиње. Висину језера одредили смо по „О“ водомера „Плав“ и средњем годишњем водостају.
Слика Плавског језера
Топографска карта слива Плавског језера
Топографска карта Плавског језера
Начин постанка језерског басена - Плавско језеро је настало акумулацијом воде у валову гусињско-плавског ледника, који је на простору од Плава до Новшића заграђен чеоном мореном, те представља терминални басен. Глацијација Проклетија била је интензивна. Делови планине изнад 1.600 m били су погодни за нагомилавање снега и образовање ледника. По Ј. Цвијићу ни у једној области Балканског полуострва нису глечери оставили тако дубоке трагове своје ерозије као у плавској области и у Проклетијама. Готово све долине имају облик глацијалног валова Најпространији је валов Врмоше и Плавског језера“ (12, 235). Басен Плавског језера издубљен је глацијалном ерозијом у чврстој стени и био је знатно дубљи него данас. Поред ерозије, за постанак језера од значаја је акумулација моренског материјала. Њега је донео гусињско-плавски ледник, који се отопио на простору између Плава и села Новшића. Први низ чине морене Плава и Рудопоља. По свежини материјала (кварцни конгломерат, кварцни шкриљац, глиновито песковити нанос, моренски блокови) Ј. Цвијић закључује да су то млађе морене. Други низ чине морене Коловрата и Малог скића. Према селу Новшићу су моренски низови Немина бријега и Борове главе, састављени од распаднутог материјала, који указује на њихову већу старост. Моренски бедем диже се над површином Плавског језера 50 до 80 m и просечен је долином Лима. (12)
У првој фази постојања, одмах по отапању ледника, Плавско језеро је било пространије него данас. Бедем чеоних морена којим је преграђен валов, био је виши, ниво језера и корито Лима такође. Текући преко растреситог материјала Лим се брзо вертикално усецао и односио велику количину морена. Због брзог усецања Лима на његовим долинским странама у растреситом моренском материјалу нема очуваних тераса. Међутим, на унутрашњој страни моренског бедема, на коју належу воде Плавског језера, очуване су четири терасе. Оне су најбоље изражене у Рудом пољу, делу Заврши од Плава до моста на Лиму. Релативна висина највише терасе је 12 m, а ниже 5 m. Ове две терасе слабо су очуване, јер нису имале већу ширину, а процес денудације у слабо везаном моренском материјалу брзо је напредовао. Ближе језеру су терасе од 3,3 m и 1,6 m. Оне су лепо очуване и могу се пратити на дужини од неколико стотина метара. Одсек више терасе према нижој паралелан је са данашњом обалом језера. Ове две терасе имају еквиваленте у NW приобалном појасу, недалеко од излаза Лима из језера. Узводно од језера, на странама долине Ључе, нема тераса. Главни узрок томе су стрме стеновите падине Виситора и Проклетија изграђене од чврстих стена у којима се за релативно кратко време нису могле створити терасе. Четири језерске терасе указују на сукцесивно снижавање нивоа Плавског језера за 12 m за релативно кратко време. Овакво стање указује на пролазност овог објекта. Процес смањивања језера актуелан је и данас. Река Ључа засипа језерски басен вученим материјалом, а Лим се усеца све интензивније. Регресивна ерозија, која уз Лим продире ка језеру, омогућава све веће истицање воде и снижавање нивоа. Због тога Ј. Цвијић с правом истиче да је „Плавско језеро типски пример како се овим процесима језера смањују и уништавају“ (12).
Морфометрија језера - Плавско језеро има облик елипсе са дужом осом правца S-N. Дужина језера је 2.160 m, максимална ширина 1.490 m, а просечна 921 m. Дужина обалске линије, при средњем годишњем водостају, износи 7.520 m. Обала је слабо разуђена и подложна је променама које су у вези са колебањем језерског нивоа. Део обале на SE, NE и NW је готово праволинијски, односно благо је повијен, без иједног залива или рта. Разуђеношћу се одликује само SW део обале, јужно и западноод ушћа Ључе. Поред истурених полострва Вија и Луга, разуђеност повећава делта Ључе. У овом делу истичу се три залива. Највећи се налази између полуострва Вија и најниже терасе код Војног села. Овај залив је дугачак 450 m, а широк 400 m. Одликује се поступним повећањем дубина од 0,5 до 4,5 м. Приобални појас до дубине од 2 m је под бујном вегетацијом. Копнено залеђе залива је ниско, те се при вишим водостајима залив проширује ка југу. Залив између полуострва Вија и Луга увучен је у копно 300 m. Дубина му достиже 3,5 m. Мање је зарастао барском вегетацијом и има хладнију воду, јер је ближи Ључи. Залив између делте Ључе и подножја Виситора широк је 170 m, а увлачи се у копно око 600 m. Највећа дубина му је 4,5 m.
Коефицијент разуђености обалске линије износи 1,52 (по обрасцу Б. Б. Богословског, односно, 1,04 (по обрасцу С. Д. Муравејског). Мишљења смо да је права вредност разуђености 1,2 до 1,3 и да резултати добијени наведеним обрасцима нису одговарајући.
Површина Плавског језера, за време средњег годишњег водостаја, износи 1,99 km2 и променљива је у зависности од нивоа језерске воде. По површини Плавско језеро је на првом месту међу планинским језерима Црне Горе, а на другом међу ледничким језерима наше земље, одмах иза Бохињског језера.
Површина непосредног слива није велика, али зато површина целокупног слива, који је знатним делом развијен на територији Албаније, износи 288 km2. Велика површина слива условљена је знатном дужином реке Ључе и разгранатошћу њених притока. Површина Плавског језера мања је од површине слива 144,7 пута. Овакав однос површине језера и површине његовог слива од значаја је за водостање и водни биланс језера.
Највећа дубина Плавског језера је 9,15 m. За разлику од највеће, просечна је 3,86 m. Почев од обале ка централном делу басена дубине се правилно повећавају у свим његовим деловима. Изобате имају изглед концентричних кривих линија, које су мало поремећене око ушћа Ључе. Просечан нагиб страна језерског басена је 10°30'. У већем делу басена пад је мањи од просечне вредности. Мали нагиби карактеристични су за источну половину језера, где не прелазе 7°. Мали нагиби дна басена су и у заливу између Војног села и полуострва Вија. То се најбоље уочава по положају изобата, које су доста размакнуте једна од друге. Око ушћа Ључе нагиби страна басена су већи и достижу 20°. Положај густо збијених изобата јасно указује на повећане нагибе, који су последица таложења материјала који доноси Ључа. Већи нагиби од просечних су и на страни басена ближој Виситору.
Површина дна Плавског језера, слична унутрашњој површини карлице, је 2.024.415 m2 (2,024 km2). Релативно мала разлика између површине дна и површине акваторије последица је мале дубине језера и једноставне конфигурације дна.
Настало акумулацијом воде у преграђеном валову, Плавско језеро нема јасно изражену централну језерску раван, какву какву имају велика тектонска језера. Ако изобату од 9 m условно означимо као изобату дна, онда је његова површина 86.000 m2. Средња удаљеност изобате дна од обале износи 440 m.
Као део сферне површине Земље, површина Плавског језера је сферног облика. Величина кривине сферне површине износи 36,6 cm, а висина испупчености сферне површине 9 cm.
У релативно плитком басену Плавског језера акумулирано је 7.690.950 m3 воде. Највише воде има у површинском слоју до дубине од 1 m, јер је он и најпространији. Повећањем дубине површина и запремина воде испод и између појединих изобата се доста правилно смањују због једоставне конфигурације језерског дна, на којем нема наглих прегиба и узвишења. Хипсографска и консумпциона крива Плавског језера су веома правилног облика. Подаци на основу којих се оне могу конструисати приказани су у таблици 23.
Таб. 23. - Површина и запремина воде испод и између изобата
|
Изобата |
F u m2 |
W u m3 |
Изобата |
F u m2 |
W u m3 |
|
0 |
1.990.000 |
7.690.950 |
0-1 |
355.000 |
1.822.500 |
|
1 |
1.655.000 |
5.868.450 |
1-2 |
292.000 |
1.514.000 |
|
2 |
1.363.000 |
4.354.450 |
2-3 |
259.000 |
1.233.500 |
|
3 |
1.104.000 |
3.120.950 |
3-4 |
236.000 |
986.000 |
|
4 |
868.000 |
2.134.950 |
4-5 |
205.000 |
765.500 |
|
5 |
663.000 |
1.369.450 |
5-6 |
212.000 |
557.000 |
|
6 |
451.000 |
812.450 |
6-7 |
120.000 |
391.000 |
|
7 |
331.000 |
421.450 |
7-8 |
124.000 |
269.000 |
|
8 |
207.000 |
152.450 |
8-9 |
121.000 |
146.000 |
|
9 |
86.000 |
6.450 |
9-9,15 |
43.000 |
6.450 |
Водостање језера - Промене нивоа воде Плавског језера осматрају се на водомеру постављеном на стубу моста преко Лима. Период осматрања је дуг, те су средње вредности поуздане. Колебање нивоа воде код водомера је нешто веће од колебања нивоа воде на отвореном делу језера, али су појаве високих и ниских вода истовремене.
Главни фактори водостања су падавине, температуре ваздуха, влажност ваздуха, ветрови, испаравање, рељеф слива, протицај Ључе и Лима и др.
Слив Плавског језера добија голишње 1.400-2.000 mm падавина. Максимум падавина је у децембру, а минимум у августу. Јесење кише имају мањи значај за појаву високих водостаја у односу на пролећне, јер се тада отапа и снег и јавља у протицају река које се сливају ка језеру. Минимални месечни водостаји су у августу, јер је тада мала количина падавина, смањен протицај Ључе и велико испаравање.
Температура ваздуха у сливу језера је углавном ниска, чак и у најнижем делу слива два месеца су негативне температуре. Ниске температуре погодују повећаној количини падавина и смањеном испаравању. Јесен је топлија од пролећа, што значи да се снег постепено отапа све до маја, а у највишим деловима Проклетија и до јуна. Отапање снега, најпре на мањим, а касније на већим висинама, условљава дуго трајање високих водостаја у пролеће и почетком лета.
О влажности ваздуха и ветровима нема довољно података. Влажност ваздуха највећа је у пролеће, а ветрови су најјачи током зиме. Повећана влажност ваздуха смањује испаравање, али га ветрови повећавају. Поред тога, ветрови из долине Ључе покрећу извесну количину воде ка Лиму и повећавају његов протицај. На тај начин они утичу на снижавање језерског нивоа.
У зависности од плувиометријског режима, времена отапања снега, испаравања и протицаја Ључе и Лима, на Плавском језеру се јављају два максимума и два минимума нивоа језерске воде. Колебање језерског нивоа приказано је у таблици 24.
Таб. 24. - Средњи месечни водостаји за период 1947-1970. (водомер „Плав“)
|
Месеци |
I |
II |
III |
IV |
V |
VI |
VII |
VIII |
IX |
X |
XI |
XII |
Год. |
|
Вод. cm |
64 |
61 |
67 |
94 |
110 |
95 |
72 |
55 |
50 |
47 |
74 |
75 |
72 |
Максимални водостај на Плавском језеру јавља се у мају и достиже 110 cm, а настаје због знатних количина падавина, и због отапања снега у највећем делу слива. После мајског максимума водостај постепено опада све до октобра, када се јавља најнижи месечни водостај (47 cm). Низак водостај у октобру последица је малих количина падавина и повећаног испаравања током лета. Секундарни месечни максимални водостај јавља се у децембру (75 cm), а настаје због обилних падавина у новембру и смањеног испаравања. После децембарског максимума, ниво воде поново опада, иако падавина има углавном довољно. Падавине се излучују у виду снега, који се због ниских температура ваздуха не отапа. Због тога се у фебруару јавља секундарни месечни минимални водостај (61 cm). Средњи годишњи водостај износи 72 cm. Амплитуде средњих месечних водостаја Плавског језера нису велике. Разлика између средњег месечног водостаја маја и октобра је 63 cm. Мала амплитуда водостаја указује на уједначену количину воде која притиче, односно истиче из језера.
Апсолутно максимални водостај на Плавском језеру забележен је 16. децембра 1946. године (255 cm), а апсолутни минимум 6. јануара 1937. године (19 cm). Апсолутна амплитуда водостаја износи 236 cm. Неколико карактеристичних високих и ниских водостаја забележених на излазу Лима из језера дати су у таблици 25.
Таб. 25. - Карактеристични водостаји Лима код Плавског језера
|
Највиши водостаји |
Најнижи водостаји |
||
|
Датум |
Висина у cm |
Датум |
Висина у cm |
|
16. 12. 1946. |
255 |
6. 1. 1937. |
19 |
|
16. 12. 1963. |
236 |
15. 3. 1954. |
23 |
|
16. 12. 1952. |
234 |
22. 10. 1956. |
29 |
|
20. 12. 1960. |
221 |
6. 10. 1961. |
30 |
|
27. 11. 1969. |
211 |
8. 3. 1962. |
33 |
|
8. 11. 1960. |
190 |
29. 10. 1959. |
34 |
|
17. 5. 1962. |
186 |
28. 1. 1968. |
38 |
|
15. 12. 1959. |
182 |
8. 12.1969. |
37 |
Из таблице 25 запажа се да се високе воде, које изазивају поплаве приобалног појаса језера и знатног дела долине Ључе, најчешће јављају средином децембра. Због ниских температура ваздуха и тла засићеног влагом, готово сва количина воде доспева у речна корита, односно језеро. Ниски водостаји регистровани су у јануару, фебруару, октобру и новембру. Јануарски и фебруарски ниски водостаји последица су ниских температура ваздуха, које спречавају отапање снега. Низак водостај 6. октобра 1961. године настао је због тога што се у претходном месецу излучило само 6 mm падавина, што је неуобичајено мало за слив Плавског језера.
Водостаји на Плавском језеру од 170 cm и више трају током појединих година највише 25 дана. Било је година, када се због мале количине падавина, овакви водостаји уопште нису јавили. У просеку водостаји више од 170 cm трају 3 дана годишње, водостаји од 160 cm 4 дана, а водостаји од 150 cm 6 дана. По сећању неких становника Плава, велике поплаве приобалног појаса догодиле су се 1897. и 1903. године. За време поплаве у пролеће 1903. године, ниво воде био је виши од нормалног 300 cm.
За водостај Плавског језера од посебног је значаја Бијели поток, лева притока Лима, која му притиче 400 m низводно од језера. Бијели поток извире у највишем делу Виситора, на висини од 2.040 m. У Лим се улива на 906,5 m надморске висине. С обзиром да је дугачак само 3,3 km, пад његовог корита износи 1.134 m. Због оваквих особина Бијели поток представља најизразитију бујицу у околини Плавског језера. Слив му је изграђен од трошних тријаских кречњака, пешчара и шкриљаца, које вода отопљеног снега и јачих киша лако покреће и њима засипа корито Лима, претећи да га прегради. Ушће Бијелог потока у Лим се помера, а планина на ушћу постаје све већа. Материјал је наталожен не само на левој страни долине Лима, већ у виду прага, и по дну ове реке. Корито Лима на ушћу Бијелог потока сужено је на мање од 20 m и за време високих водостаја није у стању да прими сву количину воде. Због тога долази до успора воде Лима, а тиме и до повишења водостаја Плавског језера. Постојећи планови регулације Бијелог потока нису реализовани, те је ситуација на терену непромењена.
Кретање језерске воде - Плавско језеро припада групи проточних језера. Како су запремина његовог басена и количина воде акумулирана у њему мале, а притицање и отицање воде велико, на језеру је јасно изражено кретање воде у виду проточних струја. Поред струја, на језеру се образују мали таласи, а запажа се и извесна денивелација нивоа.
Струје језерске воде су двојаке. Једне настају као последица уливања Ључе, а друге као последица отицања Лима. Река Ључа, чији је просечан протицај на ушћу 20 m3/sec, доноси језеру хладну воду. Пре уласка у језеро брзина воде Ључе је 1,5 m/sec. Доспевши у језеро кроз четири рукавца, вода Ључе се зракасто разилази на све стране. Хладнија и тежа од језерске воде, она тоне ка дну и креће се ка најдубљим деловима басена. Струје језерске воде, изазване притицањем Ључе брже су и допиру до већих даљина и дубина при већем протицају реке. Струје се осећају даље и када су разлике у температури речне и језерске воде веће. Струје изазване притицањем Ључе осећају се на површини језера само око њеног ушћа. Кретање воде је најинтензивније на додиру речне и језерске воде. Одлазећи ка дубљим деловима језерског басена вода Ључе потискује ка површини део језерске воде. На површини језера, недалеко од излаза Лима, запажа се слабо хоризонтално кретање воде. Ове струје карактеристичне су за северни део језера, а утолико су брже уколико се више приближавају излазу Лима из језера. Оне износе из језера топлу површинску воду, утолико више уколико је виши ниво језера. То значи да су ове струје најизразитије при високим пролећним водостајима, а најслабије за време лета.
Издужено од југа ка северу, у долини којом често дувају ветрови, Плавско језеро је погодно за образовање таласа. Међутим, због релативно мале површине и знатних делова под вегетацијом, таласи не достижу висину већу од 25 cm и дужину од 1 до 2 m. Најизразитији су у централном делу језера, док их у приобалном појасу гуши вегетација.
На Плавском језеру запажена је и појава денивелације воде. Она настаје када дува јак ветар из долине Ључе. Ветар покреће површински слој воде и нагло повишава водостај и протицај Лима. То се запажа на водомерним станицама на овој реци низводно од Плава. Обрнута ситуација јавља се при појави јаког ветра из долине Лима ка долини Ључе. Тада се смањује протицај Лима, а вода плави приобални појас око ушћа Ључе и Војног села. По престанку ветра ниво језера се брзо изједначује на целом простору. Појава денивелације најчешћа је у пролеће и јесен, када су ветрови најјачи и најчешћи.
Температура језерске воде - Температура воде Плавског језера мери се сваког дана у 7,30 часова, почев од 1954. године. Анализом постојећих података (таб. 25), могу се утврдити извесне законитости термичког режима језерске воде, који је веома сложен. То је у првом реду последица храњења језера водом реке Ључе, чија температура и за време најтоплијих летњих месеци не прелази 12°С.
Таб. 26. - Средње месечне (СМ), ниске месечне (НМ) и високе месечне (ВМ) температуре воде Плавског језера (1954—1970)
|
Месеци |
I |
II |
III |
IV |
V |
VI |
VII |
VIII |
IX |
X |
XI |
XII |
Год. |
|
СМ |
2,9 |
3,6 |
5,1 |
6,7 |
10,0 |
11,1 |
13,0 |
14,7 |
13,7 |
10,7 |
8,0 |
4,6 |
8,6 |
|
НМ |
0,6 |
1,6 |
2,6 |
4,5 |
7,0 |
9,3 |
10,2 |
12,5 |
10,9 |
7,7 |
6,0 |
1,3 |
6,2 |
|
ВМ |
5,3 |
5,4 |
6,8 |
8,7 |
11,2 |
14,0 |
15,0 |
16,6 |
14,8 |
13,1 |
9,2 |
7,2 |
10,7 |
Из података датих у таб. 26 јасно се запажа да се Плавско језеро одликује ниским температурама воде готово током целе године. Ниске температуре језерске воде последица су ниских температура воде реке Ључе. За термички режим од посебног је значаја брза измена језерске воде. Велика количина воде коју доноси Ључа не задржава се дуго у језеру, јер је оно мале запремине. Ниске температуре условљене су и појавом да хладнија вода Ључе, по уласку у језеро, одлази у дубину и омогућује Лиму да из језера износи топлију површинску воду. Ниске температуре ваздуха и дуго задржавање снега у сливу, такође су од значаја за термички режим језерске воде.
Највиша средња месечна температура воде Плавског језера је у августу (14,7°С), а може се објаснити смањеним протицајем Ључе и мањом количином воде која отиче из језера. То значи да се вода у језеру дуже задржава и више загрева, а поред тога, тада су високе и температуре ваздуха и смањена количина падавина. После августа највише средње месечне температуре воде имају септембар (13,7°С) и јули (13°С). Средњу месечну температуру воде изнад 10°С имају још само јуни (11,1°С) и октобар (10,7°С).
Најнижу средњу месечну температуру воде има јануар (2,9°С). Нешто виша средња месечна температура воде је у фебруару (3,6°С) и децембру (4,6°С). Ниске температуре површинског слоја воде у зимским месецима последица су ниских температура ваздуха, које су редовно испод 0°С. Ниске температуре воде условљавају и хладни ветрови који често са Проклетија дувају долинама Ључе и Лима. Температура површинског слоја воде виша је у јесењим него у пролећним месецима. Средња месечна температура воде у септембру (13,7°С) виша је од средње месечне температуре воде у мају (10,0°С) за 3,7°С. Октобар (10,7°С) има 3°С топлију воду од априла (6,7°С), а новембар (8,0°С) 2,9°С топлију воду од марта (5,1°С). Овакав однос температура последица је јако расхлађених и великих количина воде које у пролеће Ључа доноси језеру. У јесен Ључа је топлија, температуре ваздуха су више, проточност језера мања, те су температуре воде више. Однос средњих месечних температура ваздуха у Плаву (1952-1962) и средњих месечних температура воде Плавског језера (1954-1970) приказан је у таб. 27.
Таб. 27. - Температура ваздуха у Плаву и воде Плавског језера °С
|
Месеци |
I |
II |
III |
IV |
V |
VI |
VII |
VIII |
IX |
X |
XI |
XII |
Год. |
|
Плав |
-1,1 |
-0,8 |
2,5 |
7,1 |
10,8 |
14,4 |
17,1 |
16,8 |
12,8 |
8,1 |
4,4 |
0,8 |
7,6 |
|
Језеро |
2,9 |
3,6 |
5,1 |
6,7 |
10,0 |
11,1 |
13,0 |
14,7 |
13,7 |
10,0 |
8,0 |
4,6 |
8,6 |
Ниским зимским температурама ваздуха одговарају ниске зимске температуре језерске воде. Температуре језерске воде су нешто више, јер се вода спорије хлади од ваздуха. Међутим, појава леда указује да се вода расхлади до 0°С. У току летњих месеци ситуација је обрнута. Температура ваздуха је за неколико степени виша од температуре воде, јер тада до пуног изражаја долази расхлађујуће дејство воде Ључе.
На ниске температуре воде Плавског језера указују и подаци о ниским месечним вредностима. Минималне месечне вредности температуре површинског слоја воде крећу се од 0,6°С (јануар) до 12,5°С (август). За разлику од ових, максималне месечне температуре у току зиме износе 5,3°С (јануар), а у августу достижу 16,6°С. Овакав термички режим указује на знатне температурне амплитуде, које се најбоље могу видети из упоредног прегледа максималних и минималних температура језерске воде забележених одређених дана у осматраном периоду.
Таб. 28. - Максималне и минималне температуре воде (1954–1970)
|
Максималне температуре |
Минималне температуре |
||
|
Датум |
Т у °С |
Датум |
Т у °С |
|
30. VIII 1960. |
17,1 |
12. I 1968. |
0,0 |
|
VIII – IX 1962. |
17,8 |
4. I 1967. |
0,0 |
|
12. VIII 1957. |
18,0 |
25. I 1963. |
0,0 |
|
19. VIII 1967. |
18,0 |
13. I 1966. |
0,1 |
|
28. VI 1968. |
18,2 |
20. XII 1965. |
0,2 |
|
13. VIII 1961. |
20,6 |
23. XII 1962. |
0,8 |
|
VIII – IX 1954. |
20,9 |
I – III 1960. |
1,0 |
Амплитуда између екстремних температура језерске воде износи 20,9°С. Амплитуда је знатна, тим пре што се Плавско језеро одликује релативно ниским температурама током целе године. Температурна амплитуда била би нешто већа када би се посматрала температура воде у поподневним часовима, јер се она за неколико степени разликује од температуре забележене у 7,30 часова. Теренским осматрањем утврдили смо да за време изузетно топлих летњих дана површински слој језерске воде може да се загреје до 22°С, што у односу на зимске температуре воде чини исто толику амплитуду.
За разлику од амплитуде екстремних вредности, амплитуда између дневних максимума и минимума није тако изразита. Већа је у летњој, а мања у зимској половини године. Износи 4 до 5°С. Највише дневне температуре површинског слоја воде су у поподневним, а најниже у раним јутарњим часовима.
Таб. 29. - Дневни ток температура ваздуха и воде Плавског језера у другој половини јула 1967. године у °С
|
Час |
15. VII 67. температура |
16. VII 67. температура |
17. VII 67. температура |
18. VII 67. температура |
||||
|
вазд. |
воде |
вазд. |
воде |
вазд. |
воде |
вазд. |
воде |
|
|
6 |
14,0 |
14,5 |
15,2 |
15,5 |
13,8 |
14,9 |
14,0 |
15,4 |
|
8 |
15,0 |
14,7 |
18,1 |
16,0 |
15,9 |
15,9 |
16,5 |
16,1 |
|
10 |
18,6 |
15,6 |
20,4 |
16,5 |
20,1 |
17,2 |
20,2 |
17,5 |
|
12 |
25,1 |
18,2 |
23,9 |
17,5 |
24,3 |
19,4 |
25,1 |
19,1 |
|
14 |
28,2 |
19,2 |
28,0 |
19,0 |
29,2 |
21,3 |
24,4 |
18,7 |
|
16 |
27,1 |
18,8 |
26,1 |
18,7 |
27,8 |
20,5 |
21,2 |
17,5 |
|
18 |
25,6 |
18,0 |
23,2 |
17,2 |
24,5 |
18,9 |
19,7 |
16,6 |
|
20 |
23,2 |
17,1 |
20,1 |
16,6 |
20,4 |
17,4 |
18,6 |
15,6 |
|
22 |
19,1 |
16,4 |
17,2 |
15,8 |
16,2 |
16,6 |
16,0 |
14,8 |
|
Час |
19. VII 67. температура |
20. VII 67. температура |
21. VII 67. температура |
22. VII 67. температура |
||||
|
вазд. |
воде |
вазд. |
воде |
вазд. |
воде |
вазд. |
воде |
|
|
6 |
14,5 |
11,0 |
15,0 |
10,5 |
14,0 |
13,0 |
13,1 |
13,3 |
|
8 |
16,4 |
11,6 |
17,9 |
11,5 |
16,8 |
14,1 |
15,9 |
13,9 |
|
10 |
18,5 |
13,2 |
22,1 |
13,4 |
20,5 |
16,0 |
19,5 |
15,1 |
|
12 |
22,4 |
14,5 |
24,4 |
15,2 |
23,6 |
17,9 |
23,4 |
16,1 |
|
14 |
26,9 |
16,3 |
27,8 |
17,6 |
25,0 |
18,5 |
28,0 |
17,2 |
|
16 |
25,2 |
16,0 |
24,9 |
16,6 |
23,2 |
17,8 |
26,7 |
17,0 |
|
18 |
23,4 |
15,1 |
21,9 |
15,5 |
22,1 |
16,9 |
24,9 |
16,3 |
|
20 |
20,5 |
14,8 |
17,5 |
15,1 |
21,3 |
16,6 |
22,8 |
15,2 |
|
22 |
17,6 |
14,5 |
15,1 |
14,6 |
18,0 |
15,5 |
20,0 |
14,1 |
У јутарњим часовима температуре ваздуха и воде приближно су исте, или је појединих дана температура воде нешто виша од температуре ваздуха. У току дана ваздух се загрева брже од воде, те су у првим поподневним часовима разлике у температури воде и ваздуха највеће. После дневног максимума температура ваздуха и воде се постепено снижава. Вода се спорије хлади од ваздуха, те се разлике температура смањују.
Температуре површинског слоја воде Плавског језера нису у исто доба дана подједнаке у свим његовим деловима. Више су у заливу између полуострва Вије и Војног села, поред источне обале и према излазу Лима, а мање у централном делу језера и на ушћу Ључе. Осматрањима на терену утврдили смо да се температуре површинског слоја воде повећавају са удаљавањем од ушћа Ључе. Мерењем смо утврдили да те разлике достижу 6 до 9°С. Оне су наајвеће током дана, а најмање ноћу. Веће су за време лета и јесени, а мање у пролеће и зиму. У току зиме ситуација је обрнута. Језерска вода око ушћа Ључе топлија је од воде увучених залива који су под ледом. Оваква ситуација указује на велику сложеност термичког режима Плавског језера.
За време испитивања језера мерили смо температуру воде на различитим дубинама. Температура воде на сваки метар дубине 17. јула 1967. године поступно је опадала. То се најбоље види из следећег прегледа:
|
Дубина у m |
Темп. у °С |
|
0 |
19,4 |
|
1 |
18,6 |
|
2 |
17,3 |
|
3 |
15,1 |
|
4 |
13,1 |
|
5 |
11,4 |
|
6 |
10,6 |
|
7 |
10,1 |
|
8 |
9,7 |
|
9 |
9,3 |
У току лета на Плавском језеру постоји директна температурна стратификација воде, али она није подједнако изражена у свим његовим деловима. На језеру се може издвојити топли горњи слој - епилимнион, слој температурног скока – металимнион и слој у којем температура воде незнатно опада до дна - хиполимнион. У току зиме температура површинског слоја воде нижа је од температуре дубљих делова На ово јасно указују температуре воде од 0,1 и 0,2°С и појава леда. На језеру је тада заступљена инверсна температурна стратификација воде. Температура воде повећава се са дубином од 0 до 4°С.
Лед на Плавском језеру јавља се готово сваке године. За време хладнијих зима леда има од средине децембра до половине фебруара. Лед се најпре јавља у приобалним деловима језера обраслим вегетацијом и постепено се шири ка централном делу. Ледени покривач се брже шири поред источне обале, јер су ту мање дубине и слабија струјања воде. Поред западне обале, где се осећа јачи утицај струја Ључе и где су дубине веће, лед се јавља касније. Делови језера на ушћу Ључе и излазу Лима се не леде. Детаљна осматрања појаве времена трајања, дебљине и носивости леда се не врше, те се о леденом покривачу Плавског језера не може много говорити.
Оптичке и хемијске особине воде - Вода Плавског језера је зеленкасте боје због храњења језера водом са простране површине слива, који је највећим делом изграђен од кречњака. Ључа уноси у језеро бистру, зеленкасту воду и не мути се ни после јачих киша и отапања снега. Нијансе зелене боје мењају се са променом облачности, висине сунца над хоризонтом и оштрине сенке коју на језеро баца планински приобални појас.
Провидност воде Плавског језера, при лепом и сунчаном времену, у току летњих месеци, износи 4,2 m. У приобалном појасу, до дубине од 2,5 m, језерска вода је провидна до дна. Већу провидност има источни, а мању западни део језера. Најмања провидност је на ушћу Ључе, а највећа у централном делу језера.
По хемијским одликама вода Плавског језера не разликује се од воде крашких река планинског подручја Црне Горе. Квалитативном хемијском анализом воде утврђено је да она садржи 4,0 mg/l нитрата, 71,7 mg/l сулфата, 53,62 mg/l калцијума, 4 mg/l силицијумдиоксида, 5,76 mg/l магнезијума и 5,28 mg/l угљендиоксида. Трагова гвожђа, амонијака и нитрита нема. Остатак испарења је 87,5 mg/l. Укупна тврдоћа воде је 6,16 ° dH, а карбонатна 5,6 °dH. Реакција воде је алкална, јер је рН = 7,5. Базичну реакцију условљава хидроксилни јон ОН који настаје у процесу разлагања кречњака.
Плавско језеро, највеће ледничко језеро Црне Горе, угрожено је наносима Ључе и све већим усецањем корита Лима, те му прети опасност ишчезавања. Међутим, како је Лим предвиђен за електроенергетско искоришћавање, може се десити да на месту садашњег језера људи изграде пространије и веће вештачко језеро. Проблем очувања Плавског језера тиме постаје сложенији, те ће о њему бии више речи у одељку о заштити и валоризацији планинских језера Црне Горе.
Водни биланс језера - Већ смо истакли да је Плавско језеро, у односу на количину воде коју доноси Ључа и коју износи Лим, веома мало. Због тога се може рећи да оно представља продубљени део корита Ључе, која га обилно храни водом, а која убрзо отиче Лимом. Ове две реке дају основно обележје водном билансу језера. Поред воде Ључе, језеро добија и воду од падавина које се излучују на акваторију и сливају са непосредног слива и воду сублакустријских извора.
За протицај Ључе на ушћу у Плавско језеро не постоје подаци детаљних вишегодишњих мерења. Из постојећих материјала закључили смо да је средњи годишњи протицај Ључе 20 m3/sec. То значи да она сваког дана доноси језеру 1.728.000 m3 воде. Укупна запремина воде Плавског језера одговара протицају Ључе од 4,45 дана.
Средњи голишњи протицај Лима на излазу из језера износи 23,3 m3/sec. Током године је различит, што се најбоље види из таб. 30.
Таб. 30. - Средњи месечни протицај Лима код Плава (1951-1969)
|
Месеци |
I |
II |
III |
IV |
V |
VI |
VII |
VIII |
IX |
X |
XI |
XII |
Год. |
|
Q m3/sec |
14,7 |
15,8 |
18,0 |
33,7 |
49,3 |
32,9 |
29,6 |
12,2 |
10,2 |
12,2 |
26,2 |
25,6 |
23,3 |
Количина воде која отиче Лимом из Плавског језера приближно је једнака количини воде коју у језеро доноси Ључа (692,5 х 106 m3).
На основу протицаја Лима и криве запремине Плавског језера израчунато је да је при високом децембарском водостају на Лиму 1946. године, при протицају од 203 m3/sec, доток воде Ључом износио 232 m3/sec. Језеро је тада задржавало 29 m3/sec воде, односно 12,5 посто дневног притицања. Протицају Лима од 97 m3 у секунди одговара протицај Ључе од 100 m3/sec. При ниским водостајима и малим протицајима Ључе Плавско језеро нема карактер колектора сувишних вода (3).
На површину Плавског језера излучи се годишње око 2.786.000 m3. Количина воде која језеру притиче са непосредног слива и из сублакустријских извора не може се тачно одредити. С обзиром на знатну количину падавина и дренирање пространог терена на језеру, може се тврдити да је она велика. Постојање сублакустријских извора запажа се у току зиме по местима на којима се лед касније јавља. Таква места, односно изворе, мештани називају топлухама.
Количина воде која се из језера губи испаравањем није позната, али у односу на количину воде која отиче Лимом је незнатна. Не може се утврдити ни количина воде која се из језера подземно процеђује. Мишљења смо да је она мала, јер је хидростатички притисак језерске воде на стране басена мали. Поједностављена једначина водног биланса Плавског језера може се представити у следећем облику: Х + Y + U = Y1 + Z, што значи да је количина воде коју дају падавине, доноси Ључа и избија из сублакустриских извора једнака количини воде коју из језера износи Лим или се губи испаравањем.
Код излагања о водном билансу Плавског језера неопходно је указати на његову велику проточност. Проточност овог језера рачуната по обрасцу Б. Б. Богословског износи 0,00102. Образац смо користили и у обрнутом облику и установили да је једногодишњи отицај из језера 82 пута већи од запремине језера. То значи да се језерска вода измени једном свака 4,45 дана. Оваква проточност потврђује чињеницу да језерска вода одговара речној води, што је од посебног значаја за биљни и животињски свет језера.