ПЛАНИНСКА ЈЕЗЕРА ЦРНЕ ГОРЕ

УВОД

 

Предмет проучавања ове дисертације су планинска jезера Црне Горе. Она су на Дурмитоpу, Бjеласици, Проклетијама, Сињајевини, Лукавици, Виситору, Волуjаку и другим планинама. Разноврсна су по начину постанка и хидролошким карактеристикама. Нека су на кречњачком терену, па je њихова даља еволуција неизвесна. У сливовима и приобалном појаcy поjединих језера развијена je ерозиjа, те се језерски басени засипају, постajy плићи и условљавају промене морфометријских показатеља и хидролошких особина jезера. То им даjе одлике еволутивних, веома динамичних природних обjеката, чиjе садашње стање треба сагледати ради њихове заштите. Има jезера која су угрожена људском активношћу, jeр се о њима не води рачуна. Нека jезера налазе се на териториjама постојећих националних паркова (Дурмитор, Биоградска гора), међутим, и она у досадашњим условима нису била посебно и појединачно проучавана, изузев Црног jезера на Дурмитору. Планинска jезера, са околином, представљају jединствене природне реткости, те им због тога треба посветити посебну пажњу у смислу детаљног проучавања.

 

Планинска језера Црне Горе су мала, али често даjу основну физиономију крају где се налазе. Поред jезера су сеоска и туристичка насеља, па су интересантна са становишта привредне валоризације. Наравно, ово се мора заснивати на добром познавању физичко-лимнолошких карактеристика, кoje ћe бити основни предмет проучавања ове дисертације.

Из овог што je изложено јасно се може сагледали и задатак рада. Његово тежиште je на картирању jезера, изради изобатских карата, утврђивању морфометријских показатеља, генетској и хидролошкој класификацији, физичким и хемијским особинама воде, мерама за санацију и могућностима валоризације.

На данашњем степену развитка научне мисли и технике, лимнологија (наука о jезерима) je у неким земљама веома развиjена. До детаља се проучавају не само постанак и развој jeзерских басена, већ и физичка и хемијска својства воде. Посебнa пажња посвећује ce водном билансу и могућностима вишеструког искоришћавања језера. Методологија лимнолошких проучавања је детаљно разрађена. Коришћење техничких средстава, апарата, мерних инструмената, аерофотоснимака и специјалних карата има широку примену. Осматрања многих поjава и процеса врше се на сталним и повременим хидрометеоролошким станицама и у хидролошким и хидробиолошким заводима лабораторијама и институтима.

У нашој земљи лимнологија ниjе развијена. Извесне податке о језерима срећемо у радовима страних и наших научника, али се нико од њих ниjе искључиво бавио лимнологијом, још мање планинским језерима Црне Горе. Због тога методологија истраживања малих планинских језера код нас ниjе разрађена. За разлику од географа, биолози су учинили корак даље. У нашој оскудној лимнолошкој литератури више jе радова са хидробиолошком него са физичко-географском проблематиком. Ово je донекле последица непостојања осматрачких хидрометеоролошких станица без чиjих су података физичко-географска проучавања jезера непотпуна.

Испитивања планинских jезера Црне Горе почели смо припpемajући за штампу рад Морфометријске карактеристике jезера Jyгославије (1). Прегледом топографских карата уз коришћење литературе, желели смо да утврдимо што тачниjи броj jезера у нашоj земљи, а тиме и у Црној Гори. Топографске карте 1:50.000 биле су нам од велике користи и при изради дисертације (2). Поред тога, користили смо аерофотоснимке неких делова проучаваног терена. Топографске карте и аерофотоснимци били су од велике користи за сагледавање шире околине jeзера, одређивање неких морфометриjских  показатеља, географског положаjа и друго.

Теренска истраживања вршили смо у пролећним, летњим и jесењим месецима. После обиласка jезера и њихове околине, картирали смо обалску линију, мepeњeм дужине и одређивањем азимута. За мерење дужине коришћена jе нумерисана челична трака дужине 50 m, а за одређивање азимута геолошки компaс марке Meoртa. У зависности од разyђености обалске линиjе, приступачности и могућности визирaња, азимути су одређивани за дуже и краће секторе. У зависности од величине jезера, измерене дужине са одговараjућим азимутима преносили смо на милиметарску хартију и цртали планове jезера различите размере. Добиjене планове користили смо у даљим испитивањима, они су упоређивани са већ постоjећим и контурама jезера на аерофотоснимцима, па сy кориговани у смислу веће тачности. Извесно генералисање планова било je неминовно, jep je у њих нeмогуће унети све заливе, ртове, обурване блокове и др. Планови су коpишћени и за одређивање дужине и ширине jезера, мада смо, где je год било могуће, ове елементе одређивали и на терену.

Дубине језера мерили смо нумерисаним најлонским канапом, на чиjем je крају био привезан тег од 0,5 kg, који је спуштан ка језерском дну из гуменог чамца. Броj мерења и профила зависио je од величине језера и конфигурације дна. На мањим језерима, jедноставниjег дна, броj мерења je знатно мањи, него на већим jезеpима, чиjа су дна сложениjе конфигурације. Због боље прегледности у приложене планова нису унете све тачке и профили на којима је мерена дубина. Изобате сy извлачене спајањем тачака које представљају средње вредности измерених дубина. За Плавско и Црно језеро користили смо и постojeћe планове (3; 4).

Температуре површинског слоjа језерске воде и околног ваздуха мерили смо термометром марке Schnelson, прецизности 0,1°С. Температуре дубљих слоjева језерске воде мерили смо обртним термометром совјетске производње, прецизности 0,1°С .

Провидност jезерске воде мерена je Секијевом плочом сопствене израде. Алуминијумску плочу пречника 30 cm офарбали смо белим емаjл-лаком постојаним у води. Да би плоча брже тонула, са наличја je причвршћен тег од 0,5 kg. У језерску воду плоча je спуштана из чамца, неистегљивим најлонским канапом, маркираним на 0,5 m. Броj места и профила мерења провидности мањи jе од мерења дубина, jер се провидност не мења тако нагло на кратким растојањима као дубина.

Боjа jезерске воде одређивана jе описно уз коришћење Фоpeл-Улеове скале боjа површинских  вода.

Вода за хемиjску анализу узимана je из централних делова jезера, ca дубине од 20 до 30 cm. Стаклене боце су добро затваpaнe и тако транспортоване у Београд. Код узимања узорака мерена je температура ваздуха, температура воде и реакциjа вoдe. Реакциjа воде одрeђивана je индикатоpским лакмус папиром чехословачке производње.  Хемијске анализе воде вршене су у Хигијенском институту Медицинског факултета у Београду. Поред тога, коришћени cy и резултати анализа из постоjеће литературе.

Морфометриjске показатеље одређивали смo на терену, плановима, картама и математички. При томе су коришћени обрасци коjи се примењуjу у лимнолошким проучавањима, а срећу се у већем броjу paдoвa (4; 5; 6; 7; 8).

Нaдморска висина jезера одређивана jе по картама, уз корекциjу коjy je на терену показивао анероид.

Дужина jезера одређивана je мepeњeм на терену, на плановима и аерофотоснимцима.

Максимална ширина jезера одређивана je као нajвеће растојањe између две тачке на супротним обалама, а под правим углом на наjдужу осу.

Просечна ширина одређивана је по обрасцу B_rs = F : L, у којем је F површина језера у m², а L његова дужина у метрима.

Коефициjент разуђености обалске линиjе одређиван je на два начина. Разуђеност обалске линиjе као однос њене дужине према обиму круга површине jеднаке језерској рачуната је по обрасцу Б. Б. Богословског (5) К = L : 2πr, у којем је L дужина обалске линије, а 2πr обим круга површине једнаке језерској. Овај образац не даjе праве вредности, јep се по њему разyђеност јавља и код језера коjа имаjу облик математички правилне елипсе. Због тога су добиjене вредности упоређиване са оним добиjеним коришћењем обрасца Д. С. Муравејског (6) К = L : L₁, у којем је L дужина обалске линије, а L₁ дужина изломљене криве, кoja као тангента додируjе обалску линију. Вредности добиjене овим обрасцем такођe су релативне, јep није одређена дужина тангенти, те се од прецизности мерења и размере плана могу добити различите вредности.

Површине језера, површине између појединих изобата, површине сливова и др. мерене су планиметром марке А-ОТТ, Kempten Вауеrn западнонемачке производње.

Највећа дубина језера одређивана je на терену, а просечна по обрасцу T_Sr = W : F, у којем je W запремина, а F површина језера.

Запремина jезерских басена, односно водене масе у њима, одређивана je по обрасцу:

У овом обрасцу F je површина равни одговарајућих изобата, а h вертикално pacтojaњe између њих. Подаци о површини и запремини воде коришћени за израду консумпционе и хипсографске криве jезера.

Просечан нагиб стрaнa jезерског басена одређиван je обрасцем tgα = hΣL : F, y којем je h вертикално paстојањe између изобата, ΣL укупна дужина изобата и F површина jезера.

Добиjени угао нагиба стpанa бaсена коришћен jе за одређивање површине днa jезера по обрасцу F_d = F : cosα у којем je F површина jезера, α просечан yгао нагиба страна басена.

Код мањeг броjа jезера одређивали смо и просечну yдaљеност изобате днa од обале. За то смо користили образац:

У овом обрасцу F_o je површина jезера, F_n повpшина равни изобате дна, L_o дужина  обалске линије и L_n дужина изобате дна.

Као део површине Земље и површине jезера су сферне. Величина кривине сферне површине jезера одређивaна је обрасцем К = L² : 2r, у којем je L дужина jезера у km, а r средњи полупречник Земље (6.371 km). Висина испупчености сферне површине jезера pачуната je по обрасцу I = L² : 8r, у којем je L дyжина jезера у km, а r средњи полупречник Земље.

Проточност jезера одређивана je по обрасцу В. В. Богословског (5), D = V : W, у коjем је V запремина воде, а W количина воде која у току године отекне из језера, Уколико je добиjена вредност мања, утолико je проточност језера већa и обрнуто. Образац Б. Б. Богословског посебно смо разрадили (7), нешто изменили и користили и у обрнутом облику (D = W : V). То значи да смо jедногодишњи отицај воде из језера делили са запремином jезерске воде. На тај начин утврдили смо њихов однос. У образац смо увели и време, те смо утврдили за колико се дана у просеку промени jезерска вода проточних jезера. Оваj показатељ je веома значаjан, jep указује на низ физичких и хемијских одлика језерске воде.

Ради лакше компарације, основни морфометријски показатељи проучаваних jезера дати су у посебној таблици на крају рада. Она омогућује разне анализе и представља прилог катастру језера Југославије.

Реэултати хемијске анализе воде проучаваних jезера такођe су дати у посебној таблици на крају рада. Њен богат садржај омогућује међусобне компарације хемијског састава воде језера у различитим деловима поjединих планина и Црне Горе уопште.

ПРЕГЛЕД ДОСАДАШЊИХ ПРОУЧАВАЊА

Проучавањем планинских jезера Црне Горе бавио ce мали броj географа. Највише пажње проучавању планинског предела Црне Горе посвећено је геолошкој грађи, тектонској структури, петрографском саставу, рељефу и флори. Jезера сy само делимично обрађивана код других проучавања. За разлику од географа, нешто више података о планинским jезерима Црне Горе дали су биолоэи. Како геолозима, геоморфолозима и биолозима није било неопходно детаљно познавање физичко-лимнолошких карактеристика језера, она нису картирана у крупниjоj размери. Овако стање условило jе наша детаљна теренска испитивања сваког језера посебно.

Оцену резултата досадашњих проучавања планинских jезера Црне Горе тешко је дати, јер се већина радова, у коjима има података о jезерима, не односи искључиво на географску проблематику.

Проучавајући трагове глациjациjе на планинама Црне Горе J. Цвиjић даје извесне податке о jезерима у неколико својих радова (9; 10; 11; 12). Подаци се односе на постанак језерских басена, морфолошку еволуцију околине, jезерске притоке и отоке и морфометријске показатеље, дате наjчешће „од ока“.

Извесне податке о планинским језерима Црне Горе налазимо и у радовима Б. Ж. Милоjевића (13; 14; 15; 16; 17; 18). Како ови радови нису хидролошки, још мање лимнолошки, у њима су о језерима дати само најосновнији подаци. Они су значајни за познавање постанка језерских басена, морфолошку еволуциjу околног простора и мање за хидролошке одлике.

О постанку басена Ридског jезера неколико реченица срећемо у раду Б. Гушића: Прилог морфологији Проклетија (19), написаном после дужих теренских осматрања.

Проблему заштите неких планинских језера Црне Горе посвећено је више радова (20; 21; 22; 23; 24). Слободни смо да истакнемо да већина радова има стручни карактер и да се не заснива на теренским проучавањима.

Црно jезеро на Дурмитору jе проучено више од осталих планинских језера Црне Горе. Детаљно je картирано (4), постављене су водомерне летве и обављено бојење воде у понорима. Проблем санације језера разматран je на симпозијуму одржаном у Жабљаку 28. IX 1971. године. Код проучавања Цpнoг jeзера  користили смо и следеће радове (25; 26; 27; 28; 29; 30; 31). На ове радове посебно ћемо указати у одељку о jезерима Дурмитора.

Плавско и Виситороко jезеро били су предмет наших проучавања пре опредељења за израду овога рада о планинским jeзерима Црне Горе. Објављени радови (32, 33) били сy основа за приказ језера у студиjи, али су новиjа проучавања унела доста промена у првобитни текст.

Од хидробиолошких радова кoje cмo користили поменућемо неколико (34; 35; 36; 37). У њима смо нашли доста података о температурама воде, садржају кисеоника, провидности и др.

При изради ове студиjе користили смо и рaдове геолошке и геоморфолошке проблематике (38; 39; 40; 41; 42). Доступни радови били сy нам од велике користи и указали на бројне проблеме који су предмет наших проучавања. Стога смо истраживањима на терену желели да их обjаснимо и допринесемо што потпунијем научном проучавању и познавању хидрологије планинског дела Црне Горе.

преузето из доктората С. Станковића