Шкрчко Велико језеро

 

 

Име језера Географска ширина Географска дужина Надморска висина Дубина Планина
Шкрчко Велико језеро  43.136095°  19.014857° 1700 17.2 Дурмитор

 

 

 

Шкрчка језера (Велико и Мало) спадају у ред највиших хидрографских објеката на Дурмитору. Велико језеро лежи на 1.700 m, а Мало на 1.730 m надморске висине. Налазе се у пространом цирку између Пруташа, Шарених пасова, Боботовог кука и Соја. Цирк је затворен са три стране, па су језера тешко приступачна. На језера се може доћи из Жабљака преко Алишнице, поред Боботовог кука и Самара. Овај правац је изванредно напоран и може се савладати за 5 до 6 сати хода. Други прилаз је из правца Пошћенског краја, путем који води за Трсу. До Штита се могу користити теренска возила, а затим се пешице, кроз Млијечне долове, стиже у подножје Шарених пасова. Успон и спуштање у цирк Шкрчких језера траје 1 сат. Од поменутог пута стаза за Шкрчка језера одваја се код Пријеспе. Крећући се источном падином Пруташа, кроз Ждријело, на језера се може доћи за 1 сат хода. Трећи приступ могућ је из долине Сушице, преко Скакала и Долова.[1]

[1] Поред Шкрчких језера у највишем делу Дурмитора налази се још неколико интересантних хидрографских објеката. То су извор Савина вода и локве Сурутка, Зелени вир и Локвица. Извор Савина вода је сталан. Налази се на 2.212 m надморске висине. После кратког површинског тока изворска вода се губи у пукотинама кречњачке масе. Сурутка је плитка локва између Вјетреног брда, Бандијерне и Млијечних долова. Лежи на висини од 2.100 m, на дну једног од циркова највишег дела Дурмитора. Зелени вир је локва у Млијечним доловима. Лежи на 1.820 m надморске висине. Бистрозелена вода покрива најнижи део цирка, који је засут обурваним блоковима. Због тога Зелени вир нема право дно и већу слободну водену површину. Служи као појило за стоку из катуна Млијечни делови. Локвица се налази у једном од преиздубљених делова дна цирка Алишнице. Слична је осталим локвама највишег дела планине, које се због малих димензија не убрајају у језера, као што се то некада погрешно чини у жељи да се прикаже велико богатство Дурмитора језерима.

 

Слика Великог Шкрчког језера

 

 

 

Топографска карта Великог и Малог Шкрчког језера

 

 

 

Топографска карта профила Великог и Малог Шкрчког језера

 

 

Географске координате Великог Шкрчког језера су 19°01' ИГД и 43°08' СГШ, а Малог Шкрчког језера 19°00'35" ИГД и 43°08' СГШ. Растојање између језера је 340 m. Од језера до највиших врхова на ободу цирка висинска разлика је 558 до 822 m.

Шкрчка језера припадају групи изразитих циркних језера. Цирк Шкрке представља „изворишни облук“ реке Сушице. Она је у првој фази своје еволуције била нормалан површински ток. Кањонска долина Сушице изграђена је флувијалним, крашким и глацијалним процесом. Због кречњачког састава терена, крашка ерозија је временом постала доминантна. Воде Сушице спуштене су у дубину кречњачке масе, те је долина остала ван хидрографске функције. Овакво објашњење постанка долине Сушице, чији најузводнији део представља цирк Шкрке, дали су Е. Tietze (41) и K. Hassert (42), а детаљно га разрадио 3. Бешић (40, 169). У свом раду о Дурмитору (18, 140) Б. Ж. Милојевић указује на то да је Сушица подземна отока Шкрчких језера и да је њена долина формирана пре глацијације, тј. у горњем миоцену и читавом плиоцену. Дурмиторски флиш у подини, у односу на старије тријаске кречњаке у повлати је вододржив. Скрашћавање кречњака напредовало је ка флишу. Вода од падавина и отопљеног снега губила се у бројним пукотинама кречњачке масе и сливала ка флишу. На контакту кречњака и флиша избијали су бројни извори од којих је настајала Сушица. Количина воде коју су извори давали била је велика, јер је само у том случају могла да створи простран изворишни облук. Током плеистоцена пространи облук Сушице који је због развоја крашког процеса већ био ван хидрографске функције, захваћен је глацијацијом. У њему се формирао моћан ледник. Ледник и сочница, које је настајала његовим отапањем, знатно су изменили првобитне облике рељефа.

У цирку Шкрке, који је дугачак 2,5 km, а широк 1,2 km, срећу се разноврсни крашки и глацијални облици рељефа. Бројношћу се истичу левкасте вртаче голих стеновитих страна. Између вртача су оштри гребени са шкрапама. Од глацијалних облика рељефа јављају се моренски бедеми купастог и издуженог облика, моренски блокови и мутониране стене. Између њих су плитке и често међусобно повезане утолеглице. Дно цирка је немирне пластике. Од његовог најнижег до највишег дела вертикална разлика је 83 m. Страна цирка под Сојем и Боботовим куком представљена је низом сипара (плазева) чија дужина достиже 2 km, а висина 200 до 300 m. Средишњи део плаза под Сојем завршава се на дну и обали Великог Шкрчког језера. Страна цирка ка Шареним пасовима представљена је високом полицом, која означава извесно стање плеистоценог ледника. Јужна страна цирка, представљена Пруташем, такође је стрма. У односу на дно она се диже под углом од 40°. Неколико сипара завршава се на дну цирка, од којих је један на дну и обали Малог Шкрчког језера. Ка NW цирк је преграђен ниским узвишењем од основне стене, преко које су моренски блокови. Иза ове пречаге настају Долови, који представљају најнижи део цирка. Дно Долова је под масом обурваних стеновитих блокова. Између њих се на више места запажа плитка долиница, којом је површински отицала вода Шкрчких језера за време влажнијих фаза холоцена. Долови се на северу завршавају одсеком Скакала, на којем се налазе врела Сушице.

Ако усвојимо претпоставку да су за време најинтензивније фазе плеистоцене глацијације изнад ледене масе штрчали само највиши врхови Дурмитора онда можемо закључити да је дебљина ледника у цирку Шкрке износила 200 до 300 m. Горња површина ледника одговарала је данашњој висини горњих делова сипара на Соју. Овако моћна ледена маса преиначила је преглацијалне облике рељефа, дајући терену одлике изразитог високопланинског глацијалног рељефа. Сигурно је да је и постглацијални крашки процес значајан за савремени изглед рељефа и његове хидрографске особине, па га стога морамо посебно уважавати. На ово указује и Ј. Цвијић (9, 125) истичући да је понор у којем се губи вода Великог Шкрчког језера постглацијалан, јер је језерска вода пре његовог постанка површински отицала у Долове.

Велико Шкрчко језеро испуњава најнижи део дна цирка Шкрке. Окружују га кречњачке главице и моренски материјал акумулиран у виду бедема високих 10 до 15 m. Моренски материјал чине облуци сивих и жућкастих пешчара који потичу са Шарених пасова и белог кристаластог кречњака са Соја и Боботовог кука. Поред северне обале има мутонираних стена, од којих неке леже и у језерској води. Басен Великог језера је уска и издужена депресија развијена на контакту дна цирка и падине Соја. То је главно корито ледника, правца пружања SE-NW. По Ј. Цвијићу (9, 120) Велико језеро је дугачко око 700 m, а широко 80 до 270 m. Мерењем на терену 5. августа 1971. године утврдили смо да је дужина језера 580 m, максимална ширина 165 m, просечна 98 m, а најмања 52 m. Дужина обалске линије износи 1.720 m и одликује се ситном разуђеношћу, што најбоље потврђује њен велики коефицијент (4, 1).

Басен Великог језера састоји се из дубљег SE и плићег NW дела. Површина језера је 56.800 m2, а његовог дна 78.890 m2. Максимална дубина је 17,2 m, а просечна 5,9 m. Језерско дно је асиметрично у оба правца а просечан угао нагиба страна је 46°. У басену Великог језера акумулирано је 334.940 m3 воде, које највише има између изобата од 3 и 6 m, јер оне захватају највеће пространство.

Таб. 11. - Површина и запремина воде испод и између изобата

Изобата

F u m2

W u m3

Изобата

F u m2

W u m3

0

56.800

334.940

0-1

12.560

50.520

1

44.240

284.420

1-3

10.520

77.960

3

33.720

206.460

3-6

8.000

89.160

6

25.720

117.300

6-9

8.760

64.020

9

16.960

53.280

9-12

8.660

37.680

12

8.160

18.060

12-15

5.920

15.600

15

2.240

2.464

15-17

2.240

2.464

 

Из осматрања на терену, анализе плувиометријског режима, као и времена отапања снега и времена највећег испаравања, можемо закључити да су највиши водостаји језерске воде у пролеће, а најнижи крајем лета и током зиме. Годишња амплитуда водостаја једног и другог језера достиже 1,5 до 2 m. Вода Шкрчких језера, која се прелива преко обода цирка и тече површински једним делом Долова, брзо нестаје у издухама које су засуте обурваним блоковима. После извесног подземног тока јавља се у виду снажних врела на одсеку Скакала. Ту у пролеће настаје снажан ток Сушице, која у свом предњем току испуни басен истоименог језера и површински отиче ка Тари.

Понори Великог Шкрчког језера налазе се у NW делу басена. Затрпани су блоковима, те се тешко запажају. У њима се 5. августа 1971. године губило 8 до 10  l/sec воде. Бојење воде показало је да се она појављује на Скакалима. На ову везу указао је и Б. Ж. Милојевић у свом раду о Дурмитору (18, 140).

Шкрчка језера се хране водом падавина, отопљеног снега и слабих извора. Количина падавина у овом делу Дурмитора износи око 1.800 mm годишње. То значи да Велико језеро прими око 102.000 m3 воде, а Мало 19.000 m3 воде годишње. Са непосредног слива притиче доста воде, али је ту количину немогуће измерити. Извори у приобалном појасу су мале издашности. Претпостављамо да постоје и сублакустријски извори, јер се на подручју језера додирују кречњаци и вододрживи флиш.

О температури воде Шкрчких језера нема довољно података. Ј. Цвијић (9, 121) наводи да је температура језерске воде око извора у SE делу Великог језера 5°С, док је у осталим деловима 15,5°С. По Б. Ж. Милојевићу (18, 41), 16. јула 1949. године у 8 часова температура воде поред обале Великог језера износила је 16°С. За време нашег боравка на терену, при топлом и сунчаном времену, површински слој воде над плићим делом језера достизао је температуру од 17,2°С, а над дубљим делом 16,1°С. У централном делу језера мерили смо температуру воде на одређеним дубинама. На дубини од 1 m она је износила 14,3°С, на 2 m дубине 13,3°С, на 5 m дубине 10,8°С. На дубинама већим од 5 m температура воде се до дна незнатно мењала, снижавајући се за 3,9°С.

Боја воде једног и другог језера је зеленкаста. Због тога се Велико језеро назива и Зеленим језером (9, 120). Провидност воде Великог језера је 8,5 m, а Малог 6,4 m.

Вода Шкрчких језера по хемијском саставу је веома слична. Одликује се великом чистоћом, и, за разлику од осталих језера на Дурмитору, има нешто више хлорида (6 mg/l) и сулфата (10,1 mg/l). Ове супстанце потичу из флиша од којег су изграђени Шарени пасови.

Шкрчка језера, са својом околином, представљају изванредну туристичку привлачност. Због лошег пута и неуређених стаза недоступна су већем броју туриста. Туристичкој валоризацији језера треба посветити посебну пажњу.